—   63   —
 

ztu zahvaini blH, nechu piszali, ar je to izto
vu jezero pripovezljah jezero puta vre pove-
dano; nam dozta bude znali, da je takaj Ivan
Vojkovich jedan zmed onih neizbrojenih vite¬
zov , koji szu za zlarinzku horvatzku szlobo¬
du szvoju junachku kerv radi aldovali y z ko¬
jimi sze nash narod y domovina ponosziti mo¬
re. Vitezi ovi pozlavili szu kasznim unukom
zaszlavnu peldu, shta pravi domovine szin za
prirodyene pravicze y narodnu szaraoztalnozt
chiniti inia; y rai nyihov zpomenek postujerao;
kajti rech szvoju „boIye je postenv'e prez siv¬
lenya, neg sivlenye prez postenya", vezlo-
vito zpunili jeszu.

Ljudevit Vukotinovic.
 

ZALOST
 

RADOST.
 

Prie raalo danah stade krasna vila,
Gdé Dunava raoznog nepredobna sila,
Dravni slabu davi, daveci prozdira,
Tuznoj i nejakoj nigda neda mira ,
Neg ju hita baca do cernog Juzina,
L'dara ju tepe, preko Ivertlih stinah;
Ovdé voda s vodom nejednak boj bije,
A i liba s ribom tu u miru nije:
Soinovi prozderli slabu riba Drave,
Neprestano traze, nemiloslno dave.
 

Tu postavi nogu sv-u tanana vila,
Domorodka tuzna, vazdar slavna   bila;
Ali Boze silni! kakvo tara pozorje,
Kakvu zalost sraotri, kakvo lugah morje?
Kudgod oko baci, tugu , zalost spazi,
Sin gdé mater svoju bez railosti gazi.
Tu zelena narod nenavidost truje
I cemernu pizmu  okol sebe bijuje;
Brat na brata merzi,  hirabeno ga vara,
Zlobnom rukom njemu zanke svuda slvara.
 

Tad zacvili jadna Slavonkinja vila
Placuc tuzno stanje svog' naroda mila,
Pa s' podize hitro na tanana krila,
Gdé su neumerlog Kalancica dila ,
Svake slave vrétlna, i krasote puna,
Vredna da se pévcu slavi lovor - kruna!
Tamo dakle vila zrak broditi poce,
Upravivái dicnom Sokolovcu oce.
 

Al kad tamo prispé, kakvo divno kolo
Spazi oko njenjo igrat na okolo !
Tu biase gostba, kod sokola vile
Gdé no dan Gjurgjica proslavise mile ;
U tom kolu bise Ternavknja dicna.
Jos i Fruskogorka njoj u sverau slicna,
Tu óslale druge jos igrahu dive
Potokah i shuniah cuvarice zive ;
Tu Satiri skokom poskocnicu vode,
Podcikuju glasom: „zivi mili rodé!"
Pan u diple svira, rujno pije vino,
Svi veselo stoje, ali i nevino,
Tubo bise svetac bog Apolo jasni
Posoriste gledec vladateij prekrasni. —
 

Tamo dakle vila tuzbe svoje nosi,
Da prestanu igrat umiljeno  prosi:
„Ostavile kolo"   veli   ,,sad na stranu,
Jer me , vasu majku zalost ulamánu.'"
Réku gorkih suzah iz ociuh ronit
Poce, tuznira glasom ovako govorit:
„Sve se ,,veli", majke sa sinovi dice.
Samo mene jadnu gorka tuga smice;
Domovina svaka cvate déce dikom,
Kojeno je sladkiin odgoila inlikoni,
Sarao mene sinci nezahvalni Hace,
Ucviljenu gdégod koji jo.s barate,
Mene , négda gnjézdo o.'^lrih sokolóvah,
Silnog Davra hrabrih majku vitezóvah
Tmine cerne jadnu svuda obkolise ,
U grob tamni, slabu, te sto neslozise:
Sada indi tuznu mene razveseli
Phoebo! pomoc  daruj,  ku mi serdce zeli!
Daj!  da pisci ucni narod moj   podignu.
Da s hitriini krili do Parnasa stignu;
Daj! da sinci moji Aganipa vrila
Nfipijué se pisu moja krasna dila;
Daj!  da cerne tmine tuzne ñas ostave,
Zrake v^ec nara tvoje sijnu sverhu glave !
Tako sarao suze osusit ce-s moje,
Ruke milost blage ukazat ees tvoje;
Tako grobe moje otvoril ees tavne,
U kojima slave pocivaju davne ;
Puka moga slava,  koja svemu svitu
Znana bia dicna; sada pak povitu
U grob sahrani.se nebrizni polomci. —
Uzkrisi ju raudri! — Nek cvalu Slavonci
S railora bratjom svojom, IjublenimHorv^aloni,
S Dalmatinora glasnim inirom a i ratom! —