DÁNICA

Horvatska^ Slavonska i Dalmatinska.
 

Tecaj I.
 

Dana 25. Serpnja 1835.
 

Br. 29.
 

Dobre volje,  sve na bolje !

Prirecje horvatsko.
 

PÉS3IA  D0M0R0D8KA.

Tebi, doniovino , darujeni ,
Svaki hip ti, mila, aldujem;
Bilo meni sladko ali zlo ,
Sve zbog tebe je mi ugodno.
 

Domovino, ti si Ijubav ta,
Z,i kojum zmir gine dusa ma,
Budi ja bolestan al' iibog,
Srebrom kincen bijo cak do nog.
 

Svakog' domorodca zbog tebe ,
Serdcem celim Ijubim kao sebe,
Da m' je sanio sniertjum odkupif,
Tebe, domovino, izvisit'.
 

llorvati, Slavonci bratja svi!
Matere ste jedne détca vi!
Bosne i Dalmacje lépi kraj ,
Sve to domorodcem krasaa raj.
 

Serblji vi i Krajnci dragotni,
Slavske keivi slavni rodovi,
Stari vasi bratja bijase ,
Jedan vama jezik dadose.
 

Krajina junacka miljena,
Mnogo, krasna, ti preterpis zla,
Zibka si ti bila junakoni,
Slogu ti «vedi n tvoj  dora !
 

Kralja valja v casti imati,
V^ladanje zmir vérno slusati
Sloga nek nam bude pervi cvét,
Pravica tim bude mnogo lét.
 

Komu domovina draga je,
Za njezine sine nek' pije,
Vére, roda, casti ,kak ce bit,
Samo, da je v' serdeu istinit.
Kuez J. P.'.
 

CERNOGORCL

Slavjanski raini obran.

[Konac]

Cernogorac izkrikne za hrastjem: „Tko
ide?" „Brat Slavjan ¡zBukeKotorske."— „Jesi
li ti sam ?" — „Sám." — „Po sío ides u
Óerniigoru?" „ídem poposhi kerítjanskom."—
„0d koga i komu ?" — „0d brata nasega, od
vodje jednoplemenoga : negó necu nikomn
kazati njegovoga imena, sarao preosvétjeno-
mu vladiki Petrovicu. Vodite me k njemu."
Janko izide iz germja, i priblizivsi se k Bu-
kezu, dade mu rúku i rece : „Da si zdrav bra-
te ! Od Boga pomoc u dobrom delu ! Ja cu te
dovesti  do   perve nase   strazc.     Hej   Jurko!
 

cujes   li ti ñas?"
 

aijem
 

1"
 

„1 tako
 

ostani sám i poslusaj marljivo. Bog zna, ide
li tko zaBukezom.— A ti brate daj meni tvo-
ju pusku , sablju, i pistóle. Staza je vuzka,
uoc je tamna, i mí smo nepoznati drúg s drii-
gom. Pred polnoéjom cu ti povratiti pusku
posteno s blagoslovora vladike. To ti je
moja duznost, neserdi i neprotivi se." —
„Uzmi, ja se nejmam zasto serditi," odgo-
vori Bukez: „samo neprijatelj nesroé se do-
taknuti oruzja mojega, a komu dádem moje
prijatcljstvo , tomu cu zaverovati i inoju za-
scitu. x\jdemo berzje : ja sam omokmio i
ozeb'o."

Zurno   idu  obadva SlaAJana po vuzkoj i
zavijajucoj se stazici,  berzo se spinjajuci  uz