DÁNICA

Horvatska, Slavonska i Dalmatinska.
 

Tecaj I.
 

Dana 5. Rujna 1835.
 

Br. 35.
 

Vrémenn ti podaj plece;
Ako vréme tebi nece.
Ki ce lésiijak z nutra jisti,
Lupíiija MU mora zgristi.

Vitezovié.
 

PTICA    U   KERLE7KL
 

Nut, kak samo ja neduzna,
Nut, kak samo se ja tuzna
Po kerletki tesnoj tucem,
Javcuc glasom tugujucem

Van iz gorke vuze lucem !

Dan i noc mi serdce cvili,
Némo drevo tucem s krili,
Tuzim vdiljem lovca zlobu,
Ali moju V ovom grobu

Zahman tuzna placem dobu. —

Druge sve po svétu ptice
Sad vu poije, sad v gorice,
Sad k potokom preletiju,
Ter se z¡tku veseliju,

A ma persa smert zeliju.

Jedne lepa za sve mlade
Z tankih sibic gnjezda grade,
Druge ili zerno nose,
Ili V kljunu kaplju rose ,
Kada male jesti prose.

A ja ova sva zgubiti,
Tu u vuz¡ morara b¡ti,
Od svih ptic se odeliti,
Sva cutenja vdreveniti,

V kamen serdce me zabiti!

Anda zasto mi je kriia
Narav ova podelila,
Moc po zraku projti  smeti ,
Proti suncu odleteti,

Pak sad moram tu zperhneti?
 

Nili moja kerv jednaka,
Kak i kágod druga svaka?
Iz zemaljskih sokov celo
Nili kak i drugo telo

Moje rúk bozaoftkih délo ?

Svakom mojem po cutenju
Ztvorjena sem sva zivlenju:
Okom vidim, vuhom cujem,
Slast i duhu razlucujem,

Istom ¿utim, kad tugujem.

Niti nisam u mom zitku
Drugom íkad smert na britku:
Kazat mogu tamne gore,
Da i kukcac z truhle kore
üz me mirno projti more.

Pak ja vendar cilja moga,
Koj je meni dan od Boga,
Za navék sam pogubila!
Ah jao ! nili to nemila

Cloveéanskog spola sila!
 

Nil' i Bogu to krivica,
Da ja ovak tuzna ptica
Plakat moram , kadgod zinem ,
Da tak v celom zitku ginem,

Vmiram , n¡kad nepreminem ?

Ovak place , i nut bela
Ptica z neba doletela,
Ter je zanjke sve zprejela,
Pticicu iz vuze suela,

I s njum k nebu odíetela. —

Pavel Stóos.
 

A