DA NIC A

Horvatska, Slavonska i Dalmatinska.
 

Teéaj I.
 

Dana 7.  Studna 1835.
 

Br. 44.
 

Zemijom , morjem, vsimi stvari,
Bog jedini gospodari.

Vitezovic.
 

SLAVJAN.

(Iz Ceskoga.)

Sto jezikom, svetim ovim vezom
Majka narav sjedini i sveze
Zlobnom coece i zavidnom Ivojom
Nerazvezuj , nerazterguj rukom '.
Ñas je Cehe, Moravce, Sitezce
I Slovake skopcala s Poljaci;
Svezala je ognjevite Ruse
Süomoznom poldnevnom sa bratjom
Koih ravna i bogata polja,
Sünoga se napijaju Istra;
Koih tíhim valjaju se lugoni
Sava, Drava, Drína i Marica ,
I ostale nebrojene réke ;
Koih cista bijele se sela
S óbe strane visokog Balkana;
Koih veslo po Adrií krizí,
I kaméne cuva mu brégove.
O ja nisam jos zaboravio
Pomoranskog ni Luziékog Serba,
Koi  bliznjeg prevaren od Némca ,
Od lukavog lukavo primamijen,
Obercuc se, da ga tko necuje,
U doinoAuora javija se pévanju !
Cesto míslim na Serba dunavskog,
Koino se izraed Turak dize,
Kano vitka izraed dracja jela.
Ja se sécam Krajnskoga Ilircu
Kog vékoví nemogahu sraaci !
Vitezkog se spominjara Slavoncu,
Koi hrabrim slozen sa Horvalom
Nepritelja odoljaA-a sül!
Cesto bac¡m oko duha moga
Na golemog Dalmacije sina,
Kojeg stare uspomena slaA'e
 

Jos iz grudih ízceznula nije;
Kog' ü' glasak narodnog gudila
Na najveca probudltce déla.
 

Bjahu nékda nesrétna A'rémena,
Kad prokieto od nesloge sérae
Med Slavjane tudjlne bacahu ;
Kad draz¡se jedne prot¡ drug¡m,
Da b¡ sami med sobom se klalí,
Da sinove razluce od majke;
Céli lakse narod da ukinu !
AI' nut! sérae (vécnoin hvala Bogu !)
Plodonosnu nepada na zemiju :
Zara zrake majkine Ijubavi
Zlonamérnu i klicu ópali!
Pomlrena srétjamo se bratja
Í!Í¡rokomu na knjizestva polju ;
Prosta plzraa prestado nesloga
(Ako plzraa zvati se je mogla.)
Cuvajrao se u naprédak bratjo !
Od takvih se kionirao zlotv^orah,
Kolno ñas oraraz¡ti traze:
Koji ¿ele, da se razkolimo,
Pa ñapóse da ñas unistoze,
Kano sto su nase Predje slavne,
Nase Predje po zeralji Némackoj,
Po  Galií i po Britanü :
Jer i tamo predé stogodistah
Slavnog stabla pruzahu se grane;
I one su nékada dubrave
Poznatira nara órile se pésiiíam.
Neoblcna obuzíue me radost,
Kad vas Aid¡m sela ¡ gradoA-e
Pod sévei-nim zidatl Kaukazom,
Nakercane odkuda brodoAe
Preko sinja tri saljete morja;