P R o G L A 8.
 

^uro¡m prispodablja se sédecoj dévojki, 1 u toj príUki s jednim pogledom Aidirao, da ova
dévojka rukama derzi jednu na tri ugle osnovanu fír?í*), koju si na persa naslanja. Ova lira
glasila je u davnoj prosastnosti najugodnüra naravskira glasom, kada se josce sve skiadno
slozene strune üi zice müiml vétrici gibase.— Ali jednoc podigne se strahoviti v¡har od juga
i zdhoda, ¡ zatim süna bura od izhoda ¡ severa;— strune odapnu se, ter nestade sloge ¡ müc-
uih glasovah.

Ova Europe lira j'est Iliria na tri ugle raed Skadrom (ékutari), Varnom, i Bélu¬
kom (Vüah) osnovana. Odapete neslozne strune na ovoj //ri jesu : Korusku, Gorica, Istria,
Krajnska, Stujurska, Horvatska, Sluvonia, Dalmacia, Dubrovnik, Bosnu, Cernugora,
Hercegovinu, Serbiu, Bulgaria i dolnja Uyerska.— Sta raozerao sada, gdé svaki za slogom
uzdise, bolje zeléti, negó da se na velikoj Europe Uri sve neslozne strune opet sloze i
slastjom ugodnih glasovah proslave vékovilu mladost sédece dévojke. A raoze lí se igda
poraLsIiti, da taj veliki cilj dostignemo , dokle se svaka struna posebi tudjemu skladuoglasju
prilagadja ? — Prestanimo svaki na svojoj struni brenkati, slozimo liru u jedno soglasje;
jerbo je i ona samo jed¡na, premda su nje¡ne strune, svaka za se vise, ili manje od per¬
voga naravskoga glasa odaljene. — Otvorimo staru naroda nasega knj¡gu, u njoj su du¬
hom slavjanskim zabilézeni tire nase negJa.snji sladki glasovi, polag njih slozimo ponovlje--
ulm soglasjem Europe dragocénu Uru llirlu. —- Koj istinu i razlog ove prispodobe dokucí ,
od potréboce jednoga za célu Iliria izobrazenoga knjizestva zaisto sasvim uvéran i uputjen
biti  mora.  —

U ovom duhu tersí se novinarnica ilirska, polag mogucnosti sve duhovne moci
ilirske na jedan crlj ravnati i kakti za jedan obc¡nski naroda posal sjediniti. — Najmüostívníi
car i kralj ñas FERDINAND I., koj kak i Njegov blazenopokojni Otac, sve Svojerau Ve-
Iléanstvu vérne narode jednako ljubi i srétne ucínüi danjom i nocom stara se, potverdjuje sve
od blazenopokojnoga Otea nacinjene odluke i naredbe. Pod Njegovim dakle najvisjim scitom
postupamo i naprediijemo i mi Iliri sa svim¡ od Sv. Vellcanstva najmüostÍA'nie dopustjenirai
srédstAi u A'ehkom narodnoga izobrazenja délu, u Ijubavi i slogi. I ovako nastaje s dojdu-
cira noviin létoin drugi tecaj NovÍ7iah i Danice. Buduc pako, da se ovi nasi narodni li-
stOAi uprav u duhu gori postavljene prispodobe za svu Bratju Velike Ilirie pisati imadu,
zato smo nakanüi sve posebne ili jednostrane, pravoj doraorodskoj Ijubavi i slogí protivne
naslove s nasira starira , i u dogovsc¡ni glasovitira, obcinsk¡m iménora zaraénítí. Radi toga
cemo s pocetkom dojducega léta 1836 hstoA'e nase, koih osnova inace jednaka ostaje, ne
vec pod posebnim nazivora „Novine Horvatske,'^ negó pod obsirním i svim juzuim Slavja¬
nom obc¡nskim naslovoin :
 

*)   Lira zvala. se je kod starih Ilirov i Gerkov jedna felá citare  u spodohi harfe,  nz koju sn uajstarii
narodi svoju priroíljenu ucdnziiost i slobodu naravskom pésmom slavili.