10
 

stva dubrovackoga, kao takodjer ostalih obliznjih slo-
Tinskih pokrajinah, koji su samo poneste izobrazeni bili.
Buduci da nije bilo dakle iz gore navedenoga uzroka
u Dubrovniku ni pomisliti na jezik, koj bi ozbiijnim
znanostim za srèdslvo siuzio, a pèsniclvo se s najboljim
uspèhom u nasem jeziku tèralo, naravno dakle slèdi,
da se je tamo jedan jezik izobraziti morao, koj pose-
duje sve sposobnosli za da pèsnictvu, a ne ozbiijnim
znanostim za organ siuzi.

Istinitost toga izrecenja lahko éemo nviditi, ako sa¬
mo povàrsni pogled na dubroTacki jezik bacimo. Mi
u njiliovih pèstUiati ne nuluzimo rècih, vt kojih bi su-
glasnici nalàrpani bili, kao sto ih u knjigah drugih na-
sih s«jpleaienikah cesto siètamo.^ Oni su gledali, da
ODO podnarécje svojega dialefcta n pisma uvédu, koje-
ga. i:«ci najnianje suglasnikah zajedno skupljenih imaju,
ako pò tom i manje etimologii i gramafikalnoj nared-
benostì odgovaraju. Tako (da nèsto samo za dokaz
navedemo) kod njih nikada èitati neceà: mnst nego
mas, iest nego ces, post nego^oj itd., a od njih izlaze-
éa pridavna imena, ne maslni, cestni itd. nego masni,
lesni itd. U oboe vidi nam se, da bi covèk sve njihove
rèòi, koje medju dva samoglasnika, vise nego dva su-
glasnika imaju, na pài-ste izbrojiti mogao. Trèba na'
dalje znati, da oni nikada ne upotrèbljavaju zlozvuèna
pokratjenja, kao na primèr : sveg', dcbrcg\ muc, ev\
ja c\ fio f,podat s\ os\ tvlko, vetko, itd. nego uvèk: sve-
ga, dobrcga ili dcbra, muci, evo, ja iu, kc bi, pedali se,
céeS, loliko ili Ioli, vdikc ili vele itd. Valjda su iz toga uz¬
roka poglavito clizie, proti kojim mnogi slavenski spi-
satelji, ili nepoznajuci duha nasega jezika, ili oglusivsi
za potanku drazest skiadnoglasja monotoniom nèmacke
poesie, koja zaiiboze jos uvèk medjU SJa'vjani sjasét na¬
slèdnikah ima, toliku krikti viku podigose, u svòje sti-
hove uveli, pò kojih se sva neugodna pokratjenja uda-
Ijivaju i koje im u druztvu sa slobodtlim stihotvorstvom,
koje na irèìK)udaranje ni najmanje ne pazi, onu carob-
nu razlièitost u skiadnoglasja davaju, kojom se nasa
poezia nedostizàoj staro-gàrckoj graciimedjn svimi no-
viimi pèsniìitvi najvise priWizava. Izvan toga izticé
dubrovackoin jeziku osobitaslast i drazest jos iz toga,
sto i kod piidavnih rmenah promènjaju u mnoztvenom
braj« slova g, h, k, u r, s, e. Tako oni ne pisu : drugi
nego druzi; vr»goduhi nego vragcdusi; fanki nego lan¬
ci ha. U njihovih dèlih naci ces jos neizmèrnu mno-
zinu takovih osladjenjah; ali prostor nedopusta ovdé
sve navesti, sto je tipotrèbio onaj izgladjeni porod, za
da vecu blagozvucnost u svoje narèèje uvede; nu ve^
 

iz ovo malo opazkih svaki je, nadamo se, mogao prime-
liti, da io sva ostala narèèja, u kojih su nasi pisaoci
do sada pisali, veoma nadilazi — a iko ga potanko
pozna, morat ce nasemu velikomu pèsniku Gjorgjicu
pravo dati, kada o njem  veli:

Toli 'e sladak za njim pieti

Liepos, kà ti duh zarobi.

Da rieè slavic moze izrieti,

Njim svu Ijubav spovèdo bi.
Da je pako ne samo blagozvucan, nego i veoma okre-
tan on jezik, kojim su nasi Gundulici, Gjorgjìci, Pal-
motici i ostali neuniàrli pèsnici pisali, uvèrit ée se sva¬
ki, koj pomisli, da se u njem za mnnge padeze pò
vise izlazakah nalazi. Tako nalràimo, dà se ù t>orbe-
nom pad. 3. dekl.jed. br. sada i, sada ju, sada jom
upotrèbIjaVa n. pr. vlasli, vlaslju, vlasijcm. U 3. pad,
mnozt. br. 1 dekl. vidimo isto izobilje n. p. junakom,
junacim, junacima a u 7. pad. istog hr. junaci, junacim
janacima. U pridavnih imenih i zaimenih lo isto, n. p.
dobrim, dobrimi, dobrima — svojim, svojima svojmii
itd. U nèkih rècih nalaze se polag svili obicnih formah
jos i padezi pò slaro-slavenskom nacinu, koji se jos sa¬
mo pò zabitnih kutih nase domovine nalaze, kao n. p.
na svili (svètè) mèsto na svilw, na nebi, mèslu na nebu,
itd. O giagoljih to isto valja. Tamo ées naci isto ta¬
ko mclim kao ìiiclju; isto tako ^«.ref kao pasé; isto tako,
zabijem, kao zabudu itd. Mnogi cincci glagolji na dalje
upotrèbljavaju se na mèsto srèdnjih. Tako kaze Gun-
dulic: zlalo prosa, pram razvezà. — To u prozi staja-
ti ne moie, jer tako razvezali kao prosali cineci su
glagolji. Zatim nahodi se u njihovih pèsmah sada ie
sada {, kako rima zahtèva, n. p. srieia i srica; luto i lite,
diete i dite itd. Takovih za pèsnictvo neprocénjenih
raziicnostih i slobodah naci ces u dubrovackih knji¬
gah sjaset; ali nam fali prostor i obilnost znanostih, za
da ih u svoj njihovoj ogromnosti odkrijemo ; mi smo
zadovoljni, ako smo ucenie u tom obziru od nas niuzeve
na njih samo pozorne ucinili, ostavljajuci njihovom ostru-
umju do tenieija protraziti ih i tako èvàrste granice me¬
dju pèsniòkim i prozaiòkim jezikom stavili, osvèdoceni
buduci, da ovo malo, sto smo ovdè naveli, dovuljno du-
kazuje, sto smo si preduzeli, da dokazenio, t. j. da du-
brovacki jezik izvan savàrsene blagozvucnosii i onu okret-
ncsl ima, bez koje se krila fantazie sapinju: a ako po-
mislimo, da prèko svih ovih proslranih slobostinah na-
sim pèsnikom najizvàrstnie prave slavenske rèci i izra-
zi, koji se u ikojoj strani samo nalaze, gdè se ina koje
podnarécje onoga narèèja govori, koje dubrovackom je-