HORVATSKA, SLAVONSKA I DALBIATINSKA.
 

Broj 9.
 

IJ iSabota 4. Oiajka  1S43.
 

Teèaj IX.
 

JNaèe kolo jest od sloge
Za bogate i uboge.

Pavao StoAs.
 

Wepoznani zatoènik.

Povfst iz «eske dogodovètine  od Spiridona Diniilroviòa.
 

(Nadalje).

Stroimir biase jedan od najmoguéniih ali i naj-
divjiih velikasah svekolike ceske zemlje. Cinilo se je,
kao da se dubrave njegovoga kotara samo zato med-
vèdim, vukovim i vèprim napunjavaju, da njegovoj
divjaci tim bàrze iàrtvom budu. Strèlaini lahko ra-
njene i razdraiene ove Ijute zvéri progonjase on si-
lazeéi s konja golim maòem a desnici, a mnoge od
njih i samoni sakom zadavi. Njegova tèlesna snaga
uòini ga tako ponosna, da telale na razkriijih svoga
okruija postavi, da mu prolazeée viteze na mejdan
zovu. Ako se dogodi, da koj vitez ovoga poziva ue-
primi, psovkam i porugam izvàrien biase, ako ga pa¬
ko primi, dàrzovitost svoju smàrtju piati, jer ga go¬
rostasna snaga Stroimirove desnice sigurno smàrvi.

Kako se Stroimir u kulu povrati, prostre sve
svoje dragocènosti pred Bozenu ; njezino opiranje za
dèvojacku bojazljivost dàrzeéi naunii joj uzdahe svo-
jorn vojniòkom slavom utaiiti i zato ju naòini svaki-
danjom svédoòicom svoga slavodobitja, kojom prigo-
dom mnogog brabrog muia, mnogog vrèdnijega ro-
•Joljubca od sebe pogubi, samo da svojoj vojniòkoj
tastini ugodi.   Nu zaludu biahu sva njegova poduzetja.
 

kojimi misljase da osvoji sàrce lèpe dévojke; njego¬
va okrutnost uòini joj ga svakim danom joste odurniim.
Jednom dovedu telali na kulu mladog nèkog vi¬
teza, koj je bio prema Stroimiru tako slabahan , da
je svaki njegovu propast predviditi mogao. Tako se
i dogodi. Jedva sto nasàrne Stroimir, na njega, veé
ga i ranjena s konja oba li Nezgoda mladog inostran-
ca gane sàrce Boieni i ona stane nemilosnoga
njegovoga nadvladaoca zaklinjati, neka mu iivot
oprosti. Na sto ju otac izpsova, sto se je usudila za
nepriatelja svoga zaruònika moliti, a Stroimir Ijubomor-
stvom upaljen podbode svoga konja silujuéi ga, da
na oborenoga ranjenika nasàrne i kopitim ga sgazi ;
ali blagi parip, velikodusnii od svoga gospodara, ne-
htéde da navali na razoruzanoga nesrètnika, nego raz-
gnèven od udaracah ostrih mamuzah propne se
i lupi vèslim jezdiocem o zemlju. Na to se Stroimir
jos veéma razpali i zapovédi u jarosti svojim slugam,
neka lovske pse na junaòku ovu zvèr razdraze, da ju
na komade raznesu. Okrulna ova zapovèd svàrsi se
pred ocima nesrèlne Boiene, uslèd cega ogadi joj se
Stroimir natoliko, da vise putah pred otca klekne i
gorkimi suzami zaklinjati ga stane, neka ju odalji od
onoga covèka. pred kojim veéma dàrhée, nego li pred
istom smàrtju. Nu bogatstvora i sjajnostju Stroimiro-
voga gospodstva zaslépljen starac neuslisa je.

9