HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 13.
 

IJ Saboto 1. Travnja 1S43.
 

TeèaJ IX.
 

Plemenite to su zelje,
Misli hrabrene i uzmoìne.

/. Gundulic.
 

ITlastelln.

(Balada.)
 

Blagorodnog nèkog vlastelina
Ljubi deva nizkog roda,
I prek gorah i prek voda',
U veselju i nezgoda',
Màrtva za sva ina.
Vidi samo vlastelina.

«Samo stati u stop tvojih noga',
Giedat svètlost oka tvoga,
Celivati rub haijine
Tvoje vlasteline,
To ti uzviseni
Jao dozvoli meni!»

I kud jase, kud se god obrati,
Svikuda ga deva prati.
Vlastelin joj govorase hudo:
»»Ti stvorenje ludo.
Sta se paòas medj gospodu.
U tvom prostom ostaj rodu.
Ti nesramna dèvojòice,
Otale hotnicela»
 

Tad ju ostro bijué psuje,
I bèlo joj rani lice,
I udara na astice,

I  nogama télo truje.

Deva u srèd gorke boli
Vlastelina moli:
«Celivati rub haijine
Tvoje vlasteline,
Zasto uzviseni
Nedozvolis meni?*

Bez obzira jezdi a gradove.
Da se rési deve ove;
Kad zakljucit vrata zapovédi,
Dèvojka vec tamo sèdi.

B»Ala strèlo zarkal pakao vruéi!
Zar si opet ovdè!... neides kuéi?
Dajte pusku il strèlicu.
Ivo, Stevo buzdovana!
Hitro, hitro il salica

II  stogode okovana.

Da ju tèram van iz svita,
Neka mi se tud neskital«a

13