68
 

nèsto na vralu i pàrsih izpod vunjene gornje haijine;
siroki koinati pojas svètlim iutim medora i sarenimi
kamencici nakitjen, na kojem lanci, remenje, kesice, noii
i mnoga druga domacicu naznacujuéa orudja u lèpomnoii
redu visjahu, rojtami naresena pregaòa. i krasni opan¬
ci preko sarenotkanih hlacicah, sve smèravase na obi-
latost, doslojanstvo i red. i premda na muònom pula,
ipak ni traga bilo nije na njoj od one necisle i gad-
ne nemarnosli. koju na càrnogorskih ienah tako òe¬
sto opazujemo. Ona je mogia imati od prilike dva-
deset dvé ili tri godine, bila je srèdnog stasa a fina
podugaòka prilika njezinoga obraza sa svojima velikiina
raudriraa càrnima oòima i kaukazko uredbeni polezi
licah, koji ranogo izrazuju, kad ih blize promotris,
bez da udaraju u oci pri pàrvora pogledu, mogahu
se po éudi starinskih narodah lèpirai nazvati. I onda
kada se je sahla prodirase iz njezinoga dubokog bi¬
tja nèka mima ozbiljnost. Njezina za nèkoliko godi¬
nah mladja priateljica. kojoj je kosa u vénac na za-
tiljku spletena i kapicom svakakvimi zvoneéirai kitami
naresenora pokrita bila, iz òega svaki, koj naòin nos-
nje Càrnogoracah pozna, zakljuòiti raogase. da jos u-
dala nije. bila je okrugliega obraza a polezi njezinih
licah nisu bili tako ostro izrisovani, ali imajuéi iivah-
ne oòi, kao kosuta i cvalucu boju. kakve slikari tako
rado imaju, a kod Càrnogorkinjah se tako redko na¬
lazi, dopasti se je morala; k to.nu motreéi ju pozor-
nie opazio sam u njezinih salah nèsto sanjarskoga,
sto ju je osobito resilo. Kada su prestale saliti se, i
poòele. kako mi se je òinilo, o ozbiijnih stvarih go¬
voriti poraisho sara nehotice : Evo Antigone i Ismene
— i pod slikom ovih u tako razUònoj sjajnosti na
Sofoklesovom nebu svèteéih se dviuh zvèzdah osta¬
le su mi u pameti sve do sada.o

(Konac «Se slèditi.)
 

in e s 1 e e.
 

Velikaòkih oòiuh, namàrgodjena lica, raàrka i straho-
vita pogleda. Prorauknutog glasa, krotka i od inalo
rèòih — i — valjda zbog svoje nakaze — stidljiva
Malo jede. a ranogo pije. Njoj jc to nista najedanpm
izprazniti pebar od pò oke najiestje rakie. TamosDi'i
narod òoporora dolazi, da se ovog òuda nagleda i
dariva joj svak ponésto. Vezir sarajevski dao ju jg
k sebi dovesti, da ju vidi, i bojati se je, da je ne-
posalje caru u Starabol. Nèki sarajevski tàrgovci da-
vali su njezinoj materi i bratu 3,000 for. u sr., da je
u narodne fino odèlo preobuku i po svètu vode, gjj
bi bez sumnje mnogo novacab na nju skupili. Brat
bi ju dao, nu mali premda se u pukoj sirotinji nalazi
— neda o tom ni govoriti. Iz ovoga se vidi, da nas
narod u cedoljubju sve skoro ostale narode nadilazi,
jos do toga stupnja neprispévsi, da iz koristoljubja
déte svoje kao nakazu svètu na ugled daje.

(Skorcleia.)
 

(Cudnovati napis.) U predélu gornje Austrie
na vratih nèke càrkve stoji slédeéi napis: Praesens
imperfectum, perfectum et plusquam perfectum fulu-
rura; to jest: Sadasnjost je nesavàrsena, a savàrsena
paòe posve savàrsena buduénost.
 

(Neòuveno cudo.) Glasi iz Bosne javljaju,
da se u tamosnjera gradu Banjojluci nahodi jedno ne¬
òuveno òudo: dèvojka (Sàrbkinja) 16 godinah stara,
a vec gigantskoga stasa. Ona je sedam nogah i pò
visoka u téla krupna' i mesnata, kao najkrupnii covèk.
 

(Koristoljubja Ijudih.) Càrkovni ucitelj
Augustin izraislio je nèku osobitost. On je na javnoj
piaci dao teatar sazidati i poceo je iz svega glasa vi¬
kati: »Ovamo, ovarao ljudi! Ja éu svakom kazati. sta
koj misli.d Taki mnogi navale, jer je svaki rad bio
culi, kako to covèk uòiniti moie. Kad je veé u na¬
rodu velika tisina bila, svaki vehkim nestàrpljenjem
oòekivase, da vidi, kako ée to biti, i da òuje, sto ce
Augustin govoriti: On pocme i rekne jasnira glasom:
«Svi hoéete jeftino da kupujete a skupo da prodajeie.»
Na to se svi grobotora nasraijase i svaki niorade p""
znati. da je on istinu kazao. — Sav svèt je koristo-
Ijubiv.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kr. p. narodue tiskarne Ora. IJudevita Oaja.