70
 

Nek na blagdan naseg cara,
Kad uzhitom svak nas gori,
Zakletva se posvud ori:
Nas poslèdnji dok  nepadne
Od dusmanske ruke jadne,
Na slavu ce ta zastava
Od orla se viat dvoglava!
 

F. Bàrkié.
 

-^—
 

Ceski jezili

za vladanja cesara Rudolf a  II.
 

ili u latinskom ili òeskom jeziku, i to dobro nasliko-
vanimi slovi, da se lahko citati raogu, i da uciielj
pismo to ne po preceptoru, nego po njemu samoinu
sastaviti dade.a

Mi vidimo dakle, kako jedan auslrianski velikas,
poglavica jedne dàriave, sam vèst u òeskom jeziku
svoga sina u òesku uòionicu posilje, njemu uòitelja i
i slugu od ovoga naroda daje, i u vrème, kada
je latinski jezik gospodujuéira po svem svètu bio,
leski jezik s njirae uzporedjuje.

Od onda su se vréraena i ranènja silno promèni¬
la; òeski jezik veé odavna ni ne traii, da ga se ino-
 

stranci   nòe, i   njegove   najsniionie  ielje jedino tamo

Nakoliko je ceski jezik stovan   i   velecènjen   bio     tg^g^   jg  bude  priznan   medju  svojimi vlaslitirai me-

za vrémena njegovog najveéeg razvilka, mogo  bi co-     djanii,   gdé je   neuklonjivoni   nuidom   postao   ili po

vék mnogo   znatnih primèrah   navesti. On   nije   onda     prakliòkih polrèbocah, ih po zakoniiih naredbah; prem-

bio  sarao   jezik  obiònoga obcenja kod   najvisjih   sta-     <ja  je  od   izpunjenja  i  ove  cedue ielje  joste veoma
 

lisah, nego se je veé uz latinski jezik i do znanostih
i unaètnoslih popeo bio, i svètlost njegovoga imena
poòela se je bila razprostranjivati i vàrhu susèdnih
dàriavah. Najodraènie austrianske, nèmaòke, poljaòke
i ugarske obiteli posiljale su svoje sinove u praiko
sveuòiliste, odkuda su izvan znanslvene i umètnoslov-
ne izobraienosti temeljito znanje òeskoga jezika i s
njime slovanje prama ceskom narodu, koj je onda na
tako visokom stupnju prosvéljenja stajao. u svoju do-
 

odaljen. ipak sraatramo da napreduje veé iz toga, sto

se je popeo opet na stupanj jezika izobraienih Ijudih,

i sto je jos jedva kod sluskinjah i tàrgovaòkih kallìh

moda, s njime se stiditi.

A. J. Bek.
 

Slavjanslio kazaliste a Beèa.
 

Ceski casopis nKvèty» sadàriava slédeéi vele zna-
 

niovinu donosili. Kao sto svaki visoko-izobraieni narod     meniti dopis iz Beca:

svoj  jezik  ostalom  svètu  nehotice i bez svake vàrsti              «Neée Vara bit neugodno,  ako   Vas  ubavèslim o

silovanja  potrèbitira   òini,  tako  je  onda   bivalo   ì   sa     privatnoj zabavi,   koju presvètia grofica Anna Harrah,

òeskim jezikom;   kod kuée  je  cvatao, jer  u njem je     rodjena   kneginja   Lobkovic,   na   godovni   dan   svoga

narod iivio, a inostranac uòio se ga je, za  da se po     presvèlloga   supruga   dana  2. Travnja sastavi.   Za  tu

njem izobrazi.   Beòeno   dokazuje slédeéi uputak,   koj     svàrha odabrana bi Klicperova ceska lakàrdia u 2 ci-

je blagorodnì gospodin Volf Vilhelm od Volkhenstor-     na  »Bogovin Cetvàrrogi,»   kojoj   zaisto   ta  srèéa nije

fa, Raibenstorfa, Raina   i Vaisenburga,   barjaktar,   nj.     jos u dio pala, u stolnora grada, od takvih igralacah

veliòanstva u Ugarskoj Malie austrianskog nadvojvode     i  pred   takvira  obéinstvora  bit predstavljena ;  ako li

koraornik   i  dàriavni   poglavar u   Austrii   vile   Enie,     to   nije  bas  parvo   òesko   kazalisno   predstavljenje u

uòitelja svojega sina podao, kada ga je u praiko sve-     Beòu. Presvètli igraoci biahu naime sièdeéa gospoda:

uòiliste   u   nauke   poslao.    Medju ostalira stoji u tom     grofi Ivan i Alfred Harrah, i Rudolf Kinski,   te knezi

pisniu i slédeée: »Da moga sina nevodis u bezsrarane     Morie i Juraj Lobkovic, Adolf Svarcenberg i Aleksan-

koraedie i glumaòke igre {hislrionicis aclicnibus) — —      der Senburg. — Obéinstvo sastojase, osim presvèt/o-

ako bi se pako kakova lèpa poslena latinska ili éeska     ga  roda   gospodina   domaéina,   veéinom   iz   rodjakab

igra predstavljala, koju odmène osobe posétjaju. mo-     gospode   dobrovoljacah,   zalim   iz  stanujuéih u Becu

ies i njega u nju povesli.a                                                      uzvisenih  òeskih  obitelih i drugih osobah,  od najvi-

Nadalje stoji:  »UòiteIj  se takodjer  opominje, da     sjega plemstva. Svi su nazoòni iivahno   ocitovali svo-

nedopusti preceptoru i slugi sa svojim raladim gospo-    ju zadovoijnost  nad  krasnira   postupanjem   plenieniie

dinora drugaòie govoriti nego latinski i ceski, i njega     raladeii   u   slaroslavnora   narodnom jeziku.    Osobito

osobito na   to   sditi,   da  skladno   i  izvàrstno latinski     pako lèpo bilo je gledati,   kakvu  su dopadnost uzvi-

govori  i pise.   Trèba takodjer   i  na   to   marljivo  gle-     sene gospoje ovoga druztva pokazivale u railih glaso-

dali, da neka moj sin, kad mi od onud pise, to cini     vili materinskoga jezika, o kojem su svi sudili, da je