84
 

lo nije òudo, jer su tamo négda Slavjani obilavali.
od kojih su Nènici i tamo sada obilavajuéi narodi tu
sveòanost poprimili, kao sto su na primèr Isari od
Kusah.

liiteratara.

(Iz novinah «Eco del litorale Ungarico.»)
 

Pretini zemljo- i dàriavopisni Europe. Od J. Pavle-
liéa. U Zagrebu  1843.

Prie nèkoliko danah dobili smo ovo dèlo iz Za¬
greba, koje je iz vise ogledah zanimivo i hvale vréd¬
no. Toònost i prava mèra, kojom su postavljena i raz-
redjcna u svoje mèsto sva najvainia data dàrzavopis-
na svake dàriave. i koja silazeéi iz obéih na jedno-
vàrstna znanja, predstavljaju nam u isto vréme i nau-
ku i zabavu, jerbo su na kraiko predlozena: i ovo su
unutàrnje vlaslitosli ovoga dèla. Sto se pako tiòe iz¬
vanjske slike. preporuke vrèdne cistoée i krasne lè¬
pote pismenah netrèbuju odvise pohvalah, posto su
prekrasni proizvodi, koji izlaze iz tiskarne gosp. dra.
Gaja zadosta poznati, i raogu se natécati sa svakimi
tako doraaéirai kako inoslranirai tiski.

Sad éemo reéi o nacinu, koj je poprimio spisa¬
telj u ovora pregledu. Poslè kako bi govorio obée¬
nito o Europi, njezinom leiaju i granicah, za koje
postavlja na iztoku more hvalinsko, rèku Ural i gore
istoga imena, kako takodjer rèku Kara — tako uziralje
u Europu Kazan i Astrakan, koje dve pokrajine mno¬
gi zemljopisci raòunaju k Azii — i poslé kako bi na-
znaòio prostor zeraljopisni Europe, poglavilie rèke,
gore i jezera, kako takodjer i proizvode zemaljske
od sva tri carstva prirode, prelazi na kratko razpi-
tati sve stanovnike cele zemlje, koje razdèli na vise
raznih plemenah polag^ ova slavna iri muia: Bla-
menbacha, Cuviera i Safarika, pokazujué na pose ona
nacela, koja su oni slèdili pri razdèljenju òovécansko¬
ga pokolenja na stanovite glavne obitelji.

U sièdeéih pako XIX tabelah opisane su sve eu-
ropejske dàriave; i poòemsi od zapada s Portugal-
skom i Spanjoiskora, gdé nije zaostala takodjer ni mala
republika Andorska, ide naprèd s FrancezJiora. Tali-
anskirai dàriavami, Helveciom, Nèinackim savezom i
t. d., sve do studenih krajevah i ledenoga mora, od
kud na neugodno vidjenje baltickoga mora i ledenih
planinah, koje po sèvernora moru plivaju, prcpiasen
pogled opet k jugu obratje za razgledavati prekrasno
podnebje lursko-slavjanskih pokrajinah i lèpu zemlju
elinsku, zatvorivsi svoje dèlo s Jonskimi otoci.

Pri svakoj dàriavi naznaòene su u posebnora
ogiedalcu leiaj i granice; zatim siedi razdèljenje,
"milje zemijopisne, broj stanovnikah obéenito i na
milju, onda opisane su poglavilie gore, rèke i gra-
ovi (varosi) s brojem stanovnikah, vérozakon, vlada-
nje, staiis lìnancie, moé na kopnu i moru. zatira da¬
nasnji vladar s kratkom historiom familie, iz koje pro-
 

izlazi.a napokon poslèdnje zàrcalce sadàriava razne paz.
ke, u koje poredi vesto sve one osobitosti, koje se
odkrivaju veéma kod razliòuih narodah, i tako izra-
zuju razliòni njihov znacaj.

Daleko od toga, da bi se suvise zagledao u gla.
sovitoga koga slatistika ih zemljopisca, le njega saiiio
slèdio, prcvraljao je Pavletié i s neumornom revnos.
tju svètao se s obilatimi i uòenimi knjigami Balbi'aìi
Galletti'ah, Canabich'ah, Sltiner'aXi, Frànzl'ah, Bere
haus^ah i t. d. i prispodabljajuéi s najveéom niarlji.
vostju i hitrinom sva ona mèsta, gdè se ovi medju
sobom razluòuju. znao je dèlu svome onu toònost
pribaviti, koja nije daleko od savàrsenstva, i tako je
uòinio znainenitu uslugu svojira sunarodnikom, i svini
koji razume slovinski jezik, kojim si dàriimo za duz¬
nost preporuòiti ovo novo dèlo, iraenito pako nasim
susèdom Dalmatincera, koji buduéi iskreni Ijubiteijj
svega onoga, sto je narodno, znati ée bez dvojbe ce¬
niti i ovaj plod doraorodnoga truda.

Ako se dakle iz svega sàrca radujemo s vàrlim
i raladira pisaocem, dvoji nara je uzrok, posto u J,
Pavlelicu mi pozdravljamo i nasega sugradjanina, ko¬
ga porodi ovo nase raèsto Bèka, kojoj nisu nikada
manjkali uòeni ljudi.

Moiemo reéi bez straha, da nas tko potvori za
pristrane, da je ovo dèlo glede koristi svoje na vele
odliòno mèsto medju sadasnjimi plodi preporodjene
slovinske knjiievnosti odredjeno. Kaiera preporodjenu
knjiievnost zato, da razlucira sadasnju dobu od stare,
u kojoj, da inuòira od proslranih pokrajinah, gdè se
oriase, i sad se ori jezik slovinski. s hvale vrédnom
revnostju, i zaistoni domorodnora Ijubavi bila je nje-
govana i obdélavana u Dubrovackoj repiiblici. kao ito
pruie ocivesno svédoèanstvo izvàrsna i glasovita knji-
ievna dèla onoga vrémena.

I ovo malo rècih. koje smo priateljskim perom,
kao svedjer vèrnim tuniaònikora sàrca. napisali, uzmi
nas zemljaòe s onim cutjenjem iskrenoga priateljslva,
koje nara ih nadahnu; zaniraivost pako, kojora biase
primljen njegov parvi plod, slobodi ga. da po slav-
nora i teikoin putu i tako dicno zapoòetom sàrceno
napreduje *).
 

''') Mi stavljamo ovaj sastavak u nas list tim vecim veseljein,
cim se sasvim s naiìim mnènjem slazc, koje o tom, u istina
sve hvale vrédnom dèlcu gojimo, i zato nemozemo prepustiti,
da gai mi tom prilikom gg. (p.n.) domorodnim èitateijem sàrdai'-
no nepreporuèimo, uvèravajuci ih, da ce ìh'podpuno zadovo-
Ijiti, I da je talent njegovoga mladjanoga sastavitelja njiho¬
vog dionidtva posve vrédan. — Ova se knjiga pako dobiti
moze u Zagrebu tako u èitaonici zagrebaòkoj i kr. p. narodno]
tiskarni g. dra. Lj. Gaja, kao takodjer n knjigamicah gg. Zu-
pana i Hirsfelda, i skoro u svih vazniih mèstih, gdè se nai
jezik govori. — Gèna je 40 kr. u srebru.        Ucrednictvo.
 

V^* U predjasnjem broju Danice str. 80. 32. redku 2. slupca
ìljeu jc za réòju «maòka» sièdeci izraz: «koja sa ozegomili "s^'
 

izpi

ricom nigila udarena nije, tamo se»
 

Uòrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kr. p. narodue tiskar°« Dra. EJudevita Ciaji