120
 

sam mu dva najlèpsa hengira iz moje ergele, i dva
ukrainska vola, bas plemenitu roarvu, sve tebi na po¬
stenje!

Da ti istinu kaiem. moj sinko! ostavi se slobod¬
no dok torstva pravah, jer to doktorstvo sada ni kope-
ka nevrèdi, nase pravo nikad neboluje, netrèba mu
dakle ni doktora ni lèkara. Vise cènim tvoje profe-
sorslvo filosofie, ako bas odprìe ni znao nisam. sta li
ovaj nauk sadàriava, dok me nije moj sluga Hiibner,
rodjeni Berlinac, koi je sa svimi uòenimi psi lov lovio,
o tom obavéstio, i filosofia za najznamenitiu od svih
naukah oòitovao, budué da nosi na pàrvoj i poslèd-
njoj strani biljcgu svoje unutàrnje vrédnosti. i ta je:
«savàrseno gojenje raarve !« Ova blazena raisao, da
ée moja pleraenita raarva poslè raoje smàrti u ruke
filosofa dospéti, koi ée ju uvèk zdrava i iivu uzdàr¬
iati, bas rai je upokojila dusu, tira vise, jer kuga
raarvinska veé u Odessi, dakle ne daleko od nas bès-
ni. Ovo bi glavni uzrok, da moju oporuku òira bàr¬
ie saòinim.

Posalji mi, dragi profesoròiéu ! filosofiòki recepì
proti kugi marvinskoj. da mi se taj vrag nenadano u
staje nedovuòe. Buduéi se ti od svoje namère, puto¬
vali u strane dàriave. odvàrnuti nedas; zato ti sa-
Ijera s otira listoni dvadeset vozovah dobre koie na
put. Polag Hiibnerova izvèstja leii Lipsko od Halle
sarao nèkoliko railjah daleko. moies dakle sam s nji¬
mi na sajam oditi, da si platju tvoga namèstnika za-
sledis; to valjda neée filosofa osraraolili, slo làrguje s
marvora ili s koiami!

Ovaj, koi ti je taj poklon donio, sinje jednoga ném¬
ca, ako bas ni pel rubijih nevrèdi. — a toliko rae stoji
sprovod njegova otca, koi je na raojera iraanju uraro,
— ipak je vèran ko bradaò : ja ti ga poklanjain. Uz-
rai ga sobora, daj ga uòiti konjem iilu sèéi, tada ée
li na godinu ranogo novacah i iuci prislediti, koju
nara òesto iivinski lèkari iz Ugarske uzrokuju.

Svakako putuj ii Svajcarsku, da se s ondasjninii
pastiri upoznas. i oni se — kao sto Hiibner kaie —
filosofi zovu, jer razuratja tcmeljilo gojenje marve, od
njih se moies dakle stogod nauòit.

U Italiju, za ime boije! nejdi. Hiibner veli, da
je tamo zio i Ijudsko i iivinsko odhranenje, le da je
lo domovina ciganah, koji nista neznadu, neg   ubijali.

S Bogom dragi. profesoròiéu ! Misli na me i na
tvoju buduéu obilel,   koja ée poslè moje smàrti   bez
 

branitelja bezéutnira slugam pripasti. Povrati se siq
bàrie, da me jos iiva zagàrlis. Bog te pratio, bra-
nio i saòuvao od svake nesrèée na tvom putu. Ovq
je sàrdaòna ielja tebe Ijubeéega

Vasilije Andreiéa.
(Konac ée siediti.^    ^

Knjiievni ogrlas.

Sàrbske narodne novine priobéuju slédeéi oglas:

DRAOOIiJUB.

Zabavnik  (ili   almanak) sàrbski za   god.   1844.
Osnovan samo od rodotjubivih Sàrhkinjah.

Sadàriavat ée: 1. Lèpe dobre novelle. 2. Prijat-
ne nove pèsmice i druge narodnim duhom disuce i
na pobudjenje narodnoga duha smérajuée pésraotvore.
3. Sabor historiòki, za òitanje ugodnih pripovèdakah
i zaniraivib anekdolah. — Ukrasen ée bili ovaj zabav¬
nik prelèpimi po najnoviera ukusu izradjenirai obrazi.
Glavnica ée se sklopiti pulera akciah. i ako srèéa dade,
izdavati ée se isti zabavnik od sada svake godine.
Doklegod zabavnik iziazio bude, svaka ée uòastnica
ili akcionerka jedan iztisak svake godine na dar dn-
bivali. Akcia stoji 10 for. u srebru. — Stogod nova¬
cah od akciah i prodatih zabavnikah preko potrèbi-
toga troska preteòe, priklopit ce se glavnici, da bi
tako zabavnik sve lèpsi, savàrsenii i jevtinii bivati
raogao. Imena uòastnicah i novci molinio da se ured-
niclvu sàrbskih narodnih novinah posalju, i na blago-
rodnu gospodju Anastasia pieni. Nako adresiraju, jer
ée novce ista rodoljubiva gospodja òuvati. — Imena
sviuh onih rodoljubivih Sàrbkinjah. koje druztvu ovo¬
mu pristupe, tiskana ée bit u Sàrbskih narodnih no¬
vinah i u istora zabavniku.

Pravedne ielje slovenskoga naroda u Ugarskoj su
izpunjene. G. Ljudevit Star, vatren rodoljub. dobio je
privilegili, da raoie Slovenslie noviny izdavati.

{Skorct.)
 

m
 

U nèkojih eksemplarih prosastoga broja Danice,  koji su
slucajno prie do vàrsene korekture tiska ni, imaju se u èlan-
ku g. Stazica na str.  116, pàrvom  stupcu,  13—18 reutu
navedene talianske rèèi ovako èitati:
yiQuesta splendida eredità, (jezik) dai nostri maggiori alla /e* «
pietà nostra raccomandata, cui nessuno ci può tor mai, se noi me¬
desimi villanamente non la volessimo ripudiar, a chi meglio stava
di guardarcela pura ed intera, se non agli eredi medesimi?
 

Urednik  i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskou) kr. p   n.-irodue  tiskarne Urn. I.Judevita (àaja.