122
 

a sebe je obskàrbio putnim pismom, da bez zaprèke
oditi moie, ako bi sluòajno kano dobitnik bojiste
ostavio.

Svoje zemljake gospodu Vilgorskoga i Korfa oda-
brao je za svédoke, al im naméru svoju nije odkrio,
nego samo zamolio, da k njemu tretji dan uzkàrsa
k obèdu dojdu: nu i to je u pisamcu primètio, da
drugi od njih svoje Lasaro-Lasarini pistolje i sacme za
zecove, parvi pako, kao sludicsas ckirargiae, svoje ra-
□arske nastroje za iilu sèéi i svezati, sobom donese,
da mu, ako bi se koi iz medju gostoTah opojio,vÌBO
na mèsto kàrvi pustiti moie.

Tretji dan poslé uzkàrsa svanii : blage zrake sunca
odtèrase san s oòiufa Seraenova i ganuSe ga na po¬
boinost; on svàrsi svoju jutarnju molitvu i pripravi
se k pisai^w. Doéin» se je pismeno s roditelji svojimi
oprastao, i oporuku pisao, suze zalosti curise mu
nuz lice, bez da bi se od bliinjega dvoboja pre-
padao.

Kad je ara rauklim glasom podne navèstila, uz-
treptì Semenov nad nenadanim lajanjem ogarah, koji
dosastje gospode svédokah oglasise. Korf psujué u-
nidje u sobu, te metnuv pistolje na tàrpezu, mahne
lovaòkim bìcem i upita : «Gdè je taj zec, koi iraa
biti stréljan, ja éu to zvère — koje moiebiti ni hitca
nevrèdi — s mojimi hàrli do smàrti hùskati.a — Vil-
gorsky pak, otvarajué skatuijice sa nastroji, izrazi se:
«a jaéu tomu zecu po ruski kozaòkim biòem menlen
protepsti, na mèsto da ma iilu sèòem.a

r-Tres faciunt ccllegium!<i uzkhkne Semenov. «Do¬
bro dosH priatelji! Nu niste dosli u trag; spomenuti
zec sam ée u moj kolar doskakati, susèdi mi ga
ugrabiti nesmiju. Okrèpite se do òbèda vestfalskom
kukovinom i ruskim kaviarom; napite se k toma
staroga burgundera. da vam nevérojatni dogadjaji, ko¬
ji mi se slucise, vèrojatni postanu, te da mi vaie
mnènje o tom sobcite.

Ljubopitnost tek gostovab podvostruòi tako, da im
vàrio dobro jèsti i piti raòise. Za tira proòità Seme¬
nov glasno i lagano dobiveni poziv, da dèlovanje nje¬
govo   na licih   svojih  slusateljah   promotrivati   moie.

Dèveri nakon dugoga prepiranja oòitovase se, da
se Semenov, istina, pobiti moie, ali da im sarao je¬
dan hitac i tri raahnutja macera dopustjena budu. Ovo
je dosta, da se zastarèli posao od postenja njihovih
olacah razpravi, i Seraenova òast od psovkab saòuva.
Ako se pariiki Bus time zadovoljio nebi, budi mu
dopusljeno taj smàrtni ples s obadvima svèdoci pono-
viti.   Iza kako je Seraenov STOje postenje zaloiio, da
 

da ce se njihovoj odluki pokoriti: moradose se i dj.
yeti zareéi, da óe njegovoga protivnika priazno do.
òekati; da ga neée uvrèditi dok se dvoboj nesvàrsi-
nego ako bi po srèéi dobitnik postao,: da ée ga bez u.
vrède prèko pruske granice odpraviti. — Zatim na-
roòi im Semenov, da njegovu oporuku, koja otvore.
na na pisaéem- stolu lezi, s punom kesom njegovoma
momku predaju, i da se postaraju, da se ovaj òim
bàrie u Ruska octputi.

Bogdas, ^menov momak, koi seje veé kroz tri
daaa aé tih bo^k litaniah razzalostio bio, ikoi jejoì
ustmeflib natogab od svoga gospodara dobio, ako bi oy
na bojista urarèti morao, prijavi sada, da je veé tretja
ura, te da ée se jestojske kod vatre skvariti, ako
budu jos i duie òekali.

«Neéemo duze toga Pariianina iz6ekivati!« pn'.
mète dèveri, «ako bi ì dosao, neka sam jede. On se
je obreko u dvanaest satih, pa nije rèci odèrzao! Na
poslédku bit ce sve skupa samo tasta salalo

Bogdanu bi zapovèdjeno, da obèd pripravi. Korf
je posadio svoga hàrta na prazno inostranca mèsto, i
privezavsi rati ubrusac oko vrata i taknuvsì mu citro-
nu u gubac, poòe se saliti i smijati. Tako raztèra
nestasnost i dobra volja strogu ozbiljnost, i saljivi
razgovor zaòinjase teòan obèd. Istom sto je Bogdan
tanjure od òorbe izmènio, i vestfalsku kukovinu pri-
neo, iestoko lajanje pasah navesti dosastje inostranca.
Uplasen sluga s dàrhtajuéim glasom poviòe : «Eto vraga
po moga gospodara, hoéu li cucke na njega nahustiti?»
«Je si i' poludio?* oporaenu ga gospodin sàrdito.
«Umiri se, pa tèraj svoj posao, kao sto ide. Otvori
dosavsemu vrata!» Na Bogdanov uzkhk «u nutra!»
stupi u sobu vitak, lép, càrnih pramah mladié, u
svojoj firancezkoj odèéi vise naliòan ApoUonu, nego
li Davoru. Pozdravivsi pribitne, motrio je svoji-
ma velikima skurima ocima njihova obliòja, nebi li.
spoznao svoga protivnika po dobivenom od grofa Sce-
lerata opisu, sto rau i za rukom podje, jer stavsi
pred Seraenova priazno mu progovori: «Srétna se
scènim, da gospodina Seraenova u osobi poznati mo¬
gu.» — Obàrnuvsi se zatim k o&talqj gospodi xapiu:
«Valjda nasa gospoda déveri? Molim, da mi njihova
imena i stahs kaiete.« — Kad bi to Semenov ucinio.
nastavi Krapovsky dalje: «Zakasnjenje obrecene dva-
naeste ure neka izpriòa nenadani umor moga paripa.
koga blizu grada i groblja ni dobrim, ni marauzom s
mèsta gannii nemogoh, ko da su ga dusi onde poèi-
vajuéih zakleli. Prinudjen sara bio odsésti, pa inace
poslusno   blaice   daleko   natrag  u   svratiste   odvesti.