138
 

éio nebi, za to se ufara, da ovaj raoj prosti sastavak
odbaciti neéete.

Junak. o kojera govorili kanim. jest pokojni po-
glavili gospodin Mijovilo Cuié, bivsi pukovnik (Obér-
star) u miru, rodjen a selu Broòanici u e. kr. ogulinskoj
regimenti. Veé od malih noguh kao rodjeni krajisnik
poòeo je kralju i domovini sluiiti i u 44 godine
sluibe svoje, iraenito a turskom, francezkom i ruskora
ratu, petnaest je putah iso na vojsku, i sest ranah je
zadobio.

Al nas junak nije iso na vojsku, da samo rane
dobiva, veé i sàra da zadaje. Pokazo je on to u mno¬
gih slavnih prigodah. Iraenito godine 1788., kao go-
lobrado raoraòe, pod upraviteijstvora svog rodjenog
otca, haranibase, sladose se nasi na medji kod sela
Kàrslje s Turci puskarali, otcu njegovom bi Iosa
srèéa, jer ga tursko zàrno na zemlju obali, a dra¬
gi Turòin poloienim kopljem kano munja poleti
na sina, da ga probode, nu i kao munja bàrzo
Tureta nestade. jer ga raladjani nas sereianin Mihailo
na saru doòeka i sa zemljom sastavi, radi sta ga ta-
dasnji obèrstlajtnant. Malo Bukavina, pbdbasom na-
pravi. Godine 1789 udarise Turci na Cetin i tu jedan
slrèlac (Scharfschùtze) dopade se rane, u slèd koje nit
pobèci. nit se branili mogase. Turòin nèki zapazivsi
to. dobi sàrce. da mu glavu odséòe i u svoju zemlju
kao znak junaòtva ponese. Ture se spusti na zemlju
i poòe òelveronoike puzati. da ga nitko neopazi. Mi¬
sleéi valjda u sebi, kako ée on sada. kad se u zeralju
vrati i u bisagah glavu donese, pripovèdali, koliko je
muke irao obletfijué okolo iivo braueéega se kau-
rina. dok mu je glavu odsèko, pribliii se do kukav-
nog Horvata. koj po prolitju kàrvi neniocan. sraàrt
svoju vlaslitiin oòiraa gledase: nu lek sto Ture do po-
 

God. 1795 vise putah je nas junak u Bevieri. na
obali morskoj kod Pietra, udarao na nepriatelja i mno-
go od njih a robstvo odveo. za koje junaòtvo ob-
dari ga general Devins sa 4 dukata u zlatu.

Godine 1797 biase nasa vojska.u gradu Mantuu od
nepriatelja obsèdjena, gdé je junak nas kao korporal
sluiio. Ovom prilikom je on vise putih po noci
jurisem na nepriatelja udarao, raztèrao rau straie,
uhvalio 1 caslnika i 17 prostih, i zato dobi na par¬
sa srebàrnu kolajnu. Malo poslé na ielju generala
grofa Vorrasera, predje nas junak od Ogulinske re¬
giraente kao slrairaestar k Gjulajovim dobrovoljcem, u
ufanju, da ée tarao òastnikom poslati. Al se dohro-
voljci ukidose i on bude odredjen k 13. lahkom
bataliunu Munkaòievora, kao tako zvani cebraestar.
Kano takav, kad je god. 1799 na njegovu kumpaniu
nepriatelj udario, iz mèsta ju olerò i tarao se nasla-
nio junak nas, obican dobilnikom biti, poi kumpanie
od svojih ohrabri. udari na nepriatelja, odtéra ga s
mèsta, izbavi svoga kapetana Lakenau'a iz suianjslva,
i za to junaòtvo dobi zlalnu kolajnu; bitka pak ova,
a kojoj se je nas junak tako odiikovao, bila je u ba¬
kru izrèzana i kip prodaje se kod kipolàriacah. Nu
25. Oiujka (Marlia) iste godine junak nas kod Mar-
linsbruka sa brigadom generala Kneievica, po nepri-
alelju od svojih odlàrgnul, pade u suianjstvo , i bi u
Francezku odpratjen. Major Srait od pèsaòke regi¬
raente Neugebaura, komu je junak nas predstavljen
bio , povrati ga opet natrag k pàrvasnjenia (Munfca-
cievoiii) bataliunu i òim tamo stigne, postane zastaì-
nik, i doble kumpanie upraviteijstvo, jer je kapetan
iste kumpanie , Lakenau . s ostalimi oficiri opet u su¬
ianjstvo dospio bio. Medjutim nepriatelj. tèrajuci grofa
Si. Juliena kor, dospie medju Teufelsbruk i Vasen.gdé
junak nas s& svojom kurapaniora na njega udari, u-
S
 

lovice handiara izvuce. al Cuiéeva puska sinii, i Ture     \^yg^i[ i iiabskoo- oficira, 4 kapetana i 80 momakah, i

odleti k Muhamedu i neznade kako! Za ovo junaòtvo,    zarobi 2 konja, koje rau za njegovo junaòtvo  koman-

po kojem   zemljaku  iivot   izbavi,   dade  mu   kapetan    ^^^^ prikaza.    Slèdece  godine,   kod  obsèdjenja  Bu-

Boie Mamula dvè skude za dar.                                        j^^^^   jo^j   „as   vilez  zapovèd,   da na   nepriatelja u-

Godine  1793, kad je ukupna austrianska i turska    dari. On sa svojimi Munkaèievci na nasip kod Bukete

komisia pokraj gradovah Izaòiéa i Tàrsaca   medju od-    navali i parve zasède jurisem otme.    Iste godine ob-

luòila    i   hunke   po   njoj   ponderala,   htédose   Turci    sèdne nepriatelj ^arosiou  Bodino,   nu junak   nas sa
 

od ovih gradovah kplje potàrgaii i pobacali. Al se
Cuié, koi je tu kao podbasa sluibu na kordunu ovàr-
savao, njihovoj namèri opre, te i tu puska njegova
ubi jednog Turòina do màrtva, a drugi ode ranjen
kuéi «mededo vikajuéi. Za ovaj òin dobi on od ge¬
nerala Slauna, koi kod te komisie blasé, za dar dva
iutaka.
 

svojimi Munkaèievci, koji su po njera u vojsci glaso-
soviti poslah, opet na nepriatelja nasàrne i tja do
Finale de Modena ga proljera.

Godine 1801 posli nraaljenja pèsaòkih batahunab,
dodje slavni pokojnikopel usvoju domorodnu ogulmsku
regimentu i dobije zapovèd, da siguinost na medji
nastoja. Godine  1807 sakupili su se Turci na   rasielu