HORVATSKA, SLAVONSKA  I DALMATINSKA.
 

Broj 48.
 

IJ Subotn 9. Prosinca   1843.
 

TecaJ IX.
 

Na ku islej bolju sgodu
Da tvoj zivot igda odredis,
Ako sad ga za slobodu
Vérenice tvoje stedis ?
 

Piatii rèkom turske kàrvi

Svaku suzu tiem potezi:

Tfraj, stizi, meci, bàrvi,

Sèci, pièni,   pali i iezi.        /. Gundulic.
 

Pozdrav Biog'raflu.
 

Biograde, pleraeniti sade,
Tri rai doba a tebi su dobra:
.ledno doba .laksiéeva Mitra,
Drugo  doba deli Kara-Gjorgja,
Tretje doba Karagjorgjevica.
Parvo doba ne dade  se Turcira,
Drugo  doba raztèralo Turke,
Tretje doba diie carevinu;
A a zdravlje Vuòiéa serdara
Koi znade, sto rodu valjade.

/. Novié.

Stanisa Sicivica.

Carta  iz  iivota   Càrnogoracah.
 

U praraalétno nèko julro druge polovine prosasto¬
ga stolètja sédiase na zelenom éilirau livanskih pro-
dolah mala pastirska porodica. Otac, 5 stopah i nè¬
koliko palacah visok, biase se bas snagom opasao.
koja mu iz njegovih velikih oòiuh divno sèvase. Càrvena
kapa. struka i sarà (puska) odavale su rau càrnogor-
sko podrietlo. Do njega je sedila ralada njegova su¬
pruga, njegujuéi sinòiéa, doòim su nejake dvè kéerce
"ko njih tàròale i krasno cvètje kupile. da iz njega
kitice veiu. Nèkohko koraòajah od njih stajase malena
kolibica, ih kao sto se onde zove stan, koja im je u
vrème nepogode obrana i zastitu pruiala. Nad nji¬
mi su se u vis dizali gorostasni brastovi od gusle su¬
ine, koju joste nikada òovèòanska noga razraérila nije.
 

i napod noguh pruiala se je zelena livada, nakitjena
mirisnim cvètjem i nalapana srebàrnim potoòiéein, ko¬
jega mili iubor po dolini se je raziegao. Svilorune
ovce pasle su se na luci. i po obliinjih breiuljcih
skakale su neslasne koze — jedino blago pastira, koj
je sàv uzhitjen sad milu suprugu. sad njeinu dèca,
sad tovno stado gledao. i u duhu Boga hvalio, sto
ga je lako bogato nadario. Zatira uze frulu, i stade
svirati, da unutàrnje blaienstvo, kojira rau je sàrdce
prekipèli hotélo, razblaii, kad ga evo dosastje nèko¬
liko Turakah u njegovoj razbludi zabuni. Pohod Tur¬
òina nije ni dan danas Càrnogorca po éudi, a karao
li u ono vrème, gdé se je s njira vise kratih jos nego
li dan danas borio. Dosavsi k pastiru, upitaju ga,
òija je lo stoka . i kad im ovaj odgovori, da je nje¬
gova. zaista od njega jedno marvòe za peòenku. Pa¬
stir, akoprem prèko volje, dade im ga, jer nije hotio
radi jednoga jagnjela poremetiti rair i pokoj, koj uii-
vase. Turci. dobivsi peòenje, otidju, i on slane dalje
svirati i pévati, ko da se nista sbilo nije. Pastir ovaj
zvao se je Stanila Siòivica i biase rodom Càrnogo¬
rac. U ono doba gonili su Càrnogorci marvu na
pasu u tursku zeralju, i morali su zato platjati Tur¬
kom tako zvanu paskulu. Po ovom obiòaju biase i
Slanko. plalivsi paskulu, raarvu svoju izagnao na tur¬
sku zemlju nedaleko Livna. i poveo sa sobom i ienu
i dèca, jer je bio naumio celo léto onde provesli,
i na jesen s utovenoin stokoin u svoju nepredobljenu