32
 

suznira okora na bojiste, gdé su njihova bratja medju
turskirai Irupi kao gorostasni od vibra obaljeni bra¬
stovi srèd gusla gàrinja leiala. i brojili turovno br ij
zaostavsili. Nu Jefrem nista nije zato mario ; nego po¬
sto se Turci na toliko udaijise. da ih lane iz puske
nije raoglo dohvaliti, baci saru prèko ledjah, pobiti u
svoju sobicu i ovdè se opet s raàrlviin lèlora Zaidinira
zabavljati stade. Càrnogorci nisu ga dirali , nego se
libo u tvàrdjavu povratise, da se raalko odraore, po¬
slé toli slavna dèla.

Nu pasa nedade ira dugo poòivati; nego uridru-
zivsi si aginu vojsku, koja biase Lesendriu osvojila,
obkoli otok prarai (èunovi) i zapovédi da na kukavnu
tvàrdjavu iz topovah udaraju. Zidine i sgrade srusi-
se se i Vranina preobrati se na 18. Bujna u groraadu
karaenja; saraa je joste .Icfreraova sobica stajala. nu i
ona biase vec znatno osteljena. Cinilo se je, ko da Je¬
frera nevidi, sto biva okolo njega; al u istinu òinio je
priprave.

Oko podne penilo se je raore pod vesli nebro¬
jenih òaraacab, na kojih su Arnauli put Vranine jadri-
h; sad poljubi Jefrera zadnjikral Zaidina usta, polo-
zi joj glavu na slainu i upali kucu.

«Ajde. bratjo! — povika stupivsi u srèd Càrno¬
goracah—evo veé nara sévaju raasale od sprovoda!»

— Jeste! — odazva se Ivan kazujuéi na ranoitvo
dolazeéih Turakah — ovoj sili neéerao odoléti! —

Bizvarsit éemo svoju duinost — reòe Jefrera —
ko pravi Càrnogorci i kao takvi poginuli! Potrudite
se. da nedobiju pogani nijednog od nas iiva u ruke!»

Turci su se u loliko izkàrcali na obalu i vàrstnli
se; rairno su ih ocekivali Càrnogorci. Parvi odsèk
turske vojske vodio je aga i navalio Ijuto na saku
Slavjanah; nu vojska rau se razbi ko. da je na ostar
gvozd nagazila.

» Varalico!» zariknu Jefrem, opazivsi agu, i pro-
tura se k njemu. »Càrkni, bàrdjo!» povika i veé mu
glavu odvaii, nu s njim zajedno srusi se i Jefrera, jer
ga lane straga pogodi.

Dugo su se joste branili Càrnogorci, padao je
jedan za drugim, tako da ih je sarao devet iivih li¬
stalo, a i ovi bial.u svi izranjeni.    Ove   dade nevalja-
 

ni Turòin u slavu svoje pobède obésiti; nu pobéda
biase odàriana u boju od desetorice proli jednorau
— pobéda toli skupa, da joj se svira pravora nadè-
nuli raoie irae od poraza. Zato se pasa uzboja daljeà-
njega ralovanja s Càrnora Gorom i naslojase svakako
da vezir rair sklopi; nu ovaj nehléde prie na to pri¬
voléti, dok nije bio i sam kod Grahovca pobijen.

Tako su se Càrnogorci, prem da izgubise Vraninu
i Lesendriu, povratili opet kao dobitnici iz boja, koj
im propastju prètase, i uspomena godisla 18i3 raz-
plamtit ée sàrca njihovih potoiiiakah na obranu slo-
biìdne slavjanske doraovine.
 

Knjiìevne vèsti.
 

Nedavno izasle su .slédeée ciriiskimi  pisraeni stara ■
pane knjige:

Zlatotvorno selo. Prijatna i istinita istorija za
dobre seoske skole, i razumne seljane. Od Enrika
Zschokkea, po ,sestom popravljenom izdanju s neraaò¬
kog preveo Dimitrie Popovié, djakon i uòitelj Sege-
dinski.    U Segedinu 1843.    Na 8. str.  159.

Korespondencia iz Pariza, ili fìnancialni i làrgo-
vaòki projekti od jednog pitonica sàrbskog pravitelj-
slva.    U Bèogradu. Na 8. str. 30.

Napoleona Bonaparta sebe istog opis. Izvod iz
sobstvenog Bonapartova rukopisa od jednoga Aineri-
kanca. S nèmaòkoga preveo Lazo Zuban, òien sové-
ta kneievine Sèrbske. U Bèogradu 18i3. Na 12.
str   li 2.

Narodne sàrbske pripovèdke, skupio i na svèt
izdao Aihanazie Nikolic. Vtora svezka. L Bèogradu
1843.    Na  12, str. I3,i.

Volterova Zaira, ili zarobljeni Francuzi u kàrslo-
nosnini vojnaina. Zalostna igra u 5 déjslva Prevede¬
na Davidora Basiéera, pravoslovora. S dodatkom. Zbir
raznih poleznih stvarih. U Novom Sadu 1843. Na 12.
str.  102.
 

L'érednik  i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
I iskoni tr. p   nari>due tiskarne Wra. lijuiievita <waj».