HORVATSKA, SLAVONSKA  I DALMATINSKA.
 

Broj  IS.
 

U Sabota 4. Svibnja 1S44.
 

Teèaj X.
 

Ko se ovcom u£ini, kurj.ici g»  izjedu.

Xar. poslovica.
 

Odziv Danice
Il^AHlJ   ROLLAR II.
 

O  vèsbanja téla.
 

U
 

Duge noéi prospavasmo,

Màrkle noéi stolètne ;
Muòne sanke prosnévasmo,

Sve o nasim ubedne.

Uzbudmo se, pomolmo se.
Da je slave — nije san ;

Oònia. sàrcma gledajmo se.
Jeste slava, jeste dan !

Oj unuci stare slave.

De urannio Danicom !
De lj ubino se, spoznajmo se,

Nek' najvoli bratja brat !

Oj unuci jedne slave,

Okrépmo se Ijubavju,
Pobralirai, poslavini,

Bog je s nama — ak' srao rai !

-Macudonskom Solunu mèseca Veljaòe 1844.

A. Mihanovic.
 

(K o n a e.)

4. Prevelika korist proiztice iz borbe ili gymnas-
tike i tim, sto nam ona podèljuje hrabrost i prilora¬
nost duha (Geistesgegeiiwart). Covèk je u iivotu
premnogiin raanjim i veéira pogibelira izvàrien, iz ko¬
jih ga samo pritomnost duha izbaviti moie, i ovu si
najbolje pribavljamo na boristu.— Mnogo tisuéah Iju¬
dih pogine ili prodje nesrètno svake godine padnu¬
tjem sa skalinah, léstvah i sp.; kad se poplase konji,
kad se pojavi valra, na lovu. na putu. na broda, u
vodi itd.. i to sve sarao zato, budué da su trorai. ne¬
prikladni, vàrtoglavi i slrasljivi. te zato, kad ih ne¬
srèéa stigne, ili kad su u pogibeli, rade bas sve nao¬
pako. Pripovèdao mi je moj otac (lahka mu bila
zemijica!), da je poznao ienu, koju toliki strah i za-
buna obuze, kad se je njoj kuéa upalila, da je làròala
u nulra, i mèste da bi nastojala spasiti svoje drago¬
cènosti, opravu ili pokucje, hitala je na dvor kao
mahnila — lonce, i jadikujué molila nazoòne Ijude,
da ih hvataju. — Sliòna sta vèstomu borcu neée se
pripetiti; jer veza izraedju téla i duse, koju u svih
nasih dèlih opazujeino, oòiluje se i u pogibeli. Uvès-
bane   tèlesne   sile   najobilnii su   izvor hrabrosti duha.

18