HORVATSKA, SLAVONSKA  I DALMATINSKA.
 

Broj SS.
 

U Subotu 1. liipnja 1S44.
 

Tecaj X.
 

Gdi su same strasti
Nista nemre evasti.
 

Nar. Posi.
 

misli n prolètju.
 

Da si zdravo rairisno prolétje,

Hrame boiji, uzoru miline,
Gorskih sborah lépi slane srèée.

Za kim dusa svela vèkom gine!

Veliòanstvom tvojim moje grudi
Nadabnute pésmu ée li péli ;

Jer li òas si. u kom sàrce indi.
Màrzi, planili vatrom bez goréti.

Tvoju slavu (od kad le nadèli
Tvorac svéta nebeskora léposli)

Veleurani pèsnici su péli
Cistim sàrcem, razbornom mudrosti ;

Sad mladjanih listièah u hIadu,

Sad na réke zelenoj obali,
Pa gdé kolo Vile plesat znadu.

Il gdé pastir pod bor se zavali.

Nu moje te sada oko vidi

Srèd golcmih slavenskih planinah ;
Sàrce ieh: tad da svak te slidi

Slravljen òarom tvojih velicinah.
 

Tajnom stazora u krilo naravi

Vodis polja, livade i gore,
Visnjeg ruka da na nje postavi

Novira blagom kitjene odore:

A u rodne lako hram Ijubavi
Neka vabi Slavjan bratju svoju ;

Gdè da stara zloba se ostavi,
I rod opet iivi u pokoju.

Kao sto tvoji uvèk dani sviéu
Novim darom nove vèk lèposti :

I on neka svedj po novu sriéu
Hodi u brara preòiste krèposti.

Kao kladenac bislar niz livade
Bàrzo al vesto gre, i rèkora biva,

Neplasiv se jaza, iala, klade,
Cist ko srebro k raoru svom dopliva:

Kroz iivota on nek stupa dane
Smion, uòtiv, znanja beruè evéce,

Bez da ikad sàrce odustane
Od istine, pravde, roda srèée.

Plodno dàrvo raste u dubravi,
Jer vàrh njega zlatno sunce sija:

09