HORVATSKA, SLAVONSKA  I DALMATINSKA.
 

Broj 40.
 

U Subotu 3. liistopada 1S44.
 

Tecaj X.
 

Tuina uspo/nena.
 

Vidio sam te, i od svoga,
Koje vidih, lica lice
Moje ocne iz zènice
Pade do dna sàrdca moga.

Pade do dna, gdé éut bdije
Kano jeka, ka odda se,
Nevidjena kroz sve glase,
S njimi tudje kad odkrije.

Tako, kad je jauk izpao
Od njedarah stisnjen tvojih ;
Ganuo je zvono od mojih,
I boi sàrdca mog oddao.

Boi mog sàrdca, koj me mori,
Odkad save od brégovah
Iz dna tvojih plaò grobovah
Pàrviput mi «jao!» zaori.

Tko je, pitah, oj udesu,
Kib u grobu vapi dusa,
Kib uzdase sav svét slusa?
«Bratja, klikne, tvoja jesu.»

1 oéutim, kó na droje

Da mi sàrdce tko prereie.
 

Tvè je ime proletielo

I gdie svietlo sunce gleda.

Ivan Gundulié.
 

KÓ da iivi Ugljen ieie
.Stan od cele duse raoje. —

Iz vidjene slike tada
Slike bratje zarobljene
Teòe suza usporaene,
I na sàrdce gorko pada.

Suza pada, kamen dusi
Iz nje raste, — kó on u gori,
Kojeg tèsni vrulak stvori,
Kad vàrh kaplje kap se osusi.

Na zemlji se radost s tugom,
Voda suhom, ravno s brègom,
Létnji prasak raénja snègom,
I dan sjajni noéju dugom. —

I sve ustaje, sto san sniva,
S carne traine sjajnost viri,
Zora krila kad razsiri,
Danak radja ì celiva.

Samo ti si bez promene,
Samo tebi, majko, u tuzi
Kó u jednoj véònoj uzi
Gorkim plaòera sàrdce vene.

Pavao .Stcis.
 

m«iw
 

40