HORVATSKA, SLAVONSKA  I DALUIATINSKA.
 

Broj 44.
 

U Subotu 9. Studenoga 1S44.
 

Tecaj X.
 

Ncstuj zlato nikadare,
^ Krèpostju  se samom dici,
Zivi dobro i nistare

Od zlobnikov nehaj rièi.
 

/. Ivaniievic.
 

Prava srèca.
 

Sto je, sto nani toli milo
Blagim mironi sàrca krèpi?
Gdè su oni raji lépi?
Gdè je sladkih ustih vrilo?

Sto kao libi lèta hladki
S lipovog nara cvètja ugadja?
Sto slobodne misli radja :
Réòju, iivot òini sladki?

Sto je, sto je? — po sto krati'
Znali ieljno sàrce pila; —
Od bisera il je kita.
Il su krune, dvori zlati?

Bazum sàrcu odgovara :
Nie od ovih bas ni jedno;
Taslina je zlato bédno,
Kruna, biser kó san vara.

Duh krèposti, duh Ijubavi,
Boianstvena to je sila,
Angjeoska njeina krila
Uznose nas k boijoj slavi.
 

Dà, srétan je, kom se kresi
Sarao u ovih zvèzdah srèéa;
Kora' je sàrce raj bez sraeéa ;
Cvèt krèposti, dragi uresi.

Ljubimir  Slavjaniié.
 

Izvàrstno§t prave prosvète.
 

(Kona e.)

Prosvèta nadalje radosti ovoga zivota umnoiava,
polèpsava i osladjuje. Ona gladi ljudem postupanje
u uzajemnoni obéenju, uklanja od obiòajah i kretanja
svu divjaò, neprislojnost i sirovost, tako da èira vise
iraa prosvétjenih Ijudih, tira raanje ima neolesanih
grubianah iivot si ogoròujucih. Suprotivno eira je
veéa slépoéa, u kojoj narod iivi, tira mu je kukavnii
i bédnii iivot, jerbo nepozna druge radosli, osim
pulenoga, polislenoga i neòistoga razkosja; za dusev¬
ne slasti neima cuti, niti volje. Zemaljsko blago i
imanje, ugodna jela i pitja, zabavne igre, halabucna
druitva, to mu je najraihe veselje. Prosvètjeni i iz¬
obraieni òovék nepometje, istina, zemaljske radosti,
nu mnogo veéje blaienstvo nalazi on u svojoj dusi.
Kudgod gledne po svètu, svuda   mu  radost  evati; u

44