208
 

Znam ja to, da sara bio sàm preslab u boju pro¬
ti opaòini ovoga zlosrèlnoga vèka.»

««Nu buduéi ée narodi kazati, da ti nisi proti
opaòinara, nego za nje vojevao; jer si se za to borio,
sto nama vise neprilikuje i proiivio se onorau, sto
je èovèèanskoinu kolènu najveéa potrèba.»»

«A kakova je to potrèba?»

««Da budu pravi ljudi! odgovori Krisaor.
 

Juzina novo-bidiovsliih djakah u Ceskoj.
 

U vrérae austrianskoga rata radi naslèdstva raz-
pela je bavarsko-francezka vojska svoje stane kod Ko¬
lina, a jedan odsèk olisao je òetovanja radi tja do
Novoga Bidiova. Gradjani odluòise varos od préteée
joj propasli obranili i nepriatelju na susrét izaéi. To
se je sbilo bas u vrérae praznikah (vakaciah), kad su
se novo-bidiovski djaci kod kuée bavili. Ovi sluibe¬
nici Minerve, uzpaljeni doraoijubnira plaraora, sladose
pod barjak Davorov, priklopise se odvainira otcera i
otidjose s njirai proli nepriatelju. Srèéa ira je poslu¬
iila, te su srétno protérali dusraana od varosi, i po¬
vratili se slavodobilno kuéi kao pobèditeiji.

Zahvalni gradjani, ieleéi mladim ovim junakom
harnost oòitovati i ujedno mladei svoju i u naprèd u-
sporaenoni ovoga viteikoga déla na ljubav praraa do¬
movini podbadali : odluòise dali ira svake godine po
dvé tri veòernje zabave, na kojih bi se plesora, pè-
sraanii i razgovori veselili. Da ira pako nisla neraanj¬
ka, dozvolise ira, da smiju po svih na varos spadaju¬
éih njivah i sumah lov loviti, a od bhinjih seljanah
stogod za kuhinju, kao toboie u ime paljeiine, za¬
htèvati. Osim Ioga dobise iz varoske péneznice l.ì
for. za priprave, dvé beòke piva i jedan hvat dàrvah
za kuhinju. Za istu svàrhu morala je i iidovska ob¬
éina novacah pruiali.

Dionici biahu ovoj zabavi djaci, njihovi roditelji
i uglednii stanovnici. Nu kao sto je sve na svètu pro¬
raèni podvàrieno, tako se je i navadno sirèljanje
divjaòi i zahtèvanje kuhinjskih potréboéah s vrémenom
ukinulo i dan danas obiteli, koje su dionice iste za¬
bave, obskàrbijuju sanie druitvo svirae, sta rau trèba.
Da se ovoj zabavi veéa svecanost podèli, poklonio je
varos djakom lèpu zastavu, na kojoj je s jedne strane
varoski gàrb, a s druge Minerva  naslikovana.    Svake
 

godine izabiraju si djaci iz svoje srédine glavara, koj
dobiva irae domaéina juiine, i ovaj opet odabere iz¬
raedju varoskih dévojakah domaéicu juiine, koja za¬
stavu vàrpcami i cvètjem kiti.

U ureòeni dan sastanu se svi djaci i otidju s do¬
maéinom u véénicu, gdé mu se zastava izruòi, koju
on k domaéici nosi, da ju nakili. S urcsenom ovako
zastavora idu svi djaci u redu na mèsto od zabave,
gdè se u dvorani zastava razvije, a mladi i slari svèt
veselo se zabavlja. — Budué da su mladeii za ovu za¬
bavu do tri dana dozvoljena, samo se od sebe razu¬
raie, da se ona nezadovoljuje jednira danora. Lètos su
djoci dàriali svoju juiinu na 10. Bujna, i milo je bi¬
lo gledati, da su i ovoj zabavi narodni znacaj podè¬
liti nastojali: a tim se je lépa ova uspomena bi ree
pomladila i veéu joste znaraenilost stekla.

Borivoj Bydiovsky.
.j.».^—

Odlomak pisma

pisanoga u Tàrstu od jedne zagrebske Hàrvatice. •
 

... Budué da ti evo o saraih privatnih stvarih pisem,
valjda veé mislis, dragi brate, da sara li se u ovora
polunèraaòkora i polutalianskora Tàrstu 'ponèuiòila ili
potalianila, le na railu doraovinu zaboravila. Nu varas
se. Covèk u tudjini sarao joste vise osééa, da mu je
najbolje u raajòinora krilu, i zato onde joste vise lju¬
bi doraovinu. I ja sani se uvèrila, da to nije sraraola
reéi, «ja sam Hàrvalica,» kao sto smo prie deset go¬
dinah raislile. Zato dragu rai doraovinu i jezik narod¬
ni sve vise Ijubira, i knjige na njera pisane raarijivo
òilam.    Nu nisam ja ovdé jedina domorodka,   iraa ih

vise, a na òelu nara sloji slavno poznala doraorodki-
nja gospoja R., kojoj je g. Kollar toh zasluiene hvale
podèlio na 50. strani svoga Cestopisa. Svaki òetvàr-
tak sastaje nas se vise. Pa sta mislis da radinio? —
Nu teiko da bi pogodio, zato volira ti saraa reéi : u-
cinio sàrbski èitati; jer znas da rai Zagrebòanke jed¬
va da srao do sada vidèle sàrbske knjige , a karao li
oliale. Zato srao ovdè nauraile ostalira hnrvatskira
sestrara dobar primèr dali, i iztoònoj bratji nasu ljubav
oòitovati, te ini òitarao knjige. Zaislo iraat ées vese¬
lje, kad ti se u Zagreb povralim, pa stanera sàrbski
òilat i sàrbske pèsme pèvat kao rodjena Sàrbkinja.
Nu za ovo veselje moras piatili i to naprèd: pisi mi
naime, sto biva u miloj doraovini, kako li napreduje
narodnost kod raojih zagrebskih sestarah, polaze li
raarijivo besède (Beunions) itd. Ja li iz ovoga tàrgo¬
vaòkoga grada neznara priobéiti novinah , koje hi te
zaniniale, i zato svàrsujeni pisrao. S Bogora!    F. Z.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kr. p. hor. si. d. tiskaruc Ura. Eijudevita «aji