HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 5.
 

V Subotu 1. Veljaèe  11145.
 

Tecaj Xt.
 

Mèsec malo haje,

Kada pselo na njeg laje.
 

IVar, poslovica.
 

Piesnliioviin klevetuiliom.
 

Jeste li vi o pónoéi kada
U sobici piesnikovoj bili,
Kad sve Ijude sladki san nadvlada,
Sàra on dvori od naukah Vili?
Jeste lì vi bili?

Jeste li vi u pustorae lugu
Zaraisljenog piesnika gledali,
Kad pred svietora krije gorku tugu,
Kà rau sàrce rad naroda pali?
Jeste li gledali?

Jeste li ga kadkad sried ranoiine
Kradora teiko uzdisati òuli,
Kad je Ijudske gledao tastine,
Bez da ljudi s njira su uzdahnuli?
^Jeste li ga òuli?

Jeste li ga medj njegvimi dru/.i
Plaraora plaratil ranogokrat vidili,
Kada s njimi vieéase u tuzi,
Kako da se opru robskoj sili ?
Jesle li vidili?
 

Niste, niste ! — Ipak rau ielite
Pogàrditi irae i sien slave;
Lukav, gizdav, òudan je, velite,
Neiraa sàrca, nii zasluge prave !

On nevriedi slave!

Oj zeraljaci, vam nek bude slava ;
Sàrce i savisl pusille piesniku,
Ovo rau je srieéa i zabava,
On vam pusta razkos, igru, viku  —
Vaseg raja sliku ' —■

/. K. S.
 

Sestre.

(INadalje).

VIL
Hilro kao munja razlelila se je po Pragu vèst o
ceskom plesu, koj je bio dàrian na 5. Veljaòe 1840.
Tisuéa jalnih oòiuh i Jezikah vrèbala ga je kao bogat
plèn, kojim ée se moéi nèko vrème braniti ; nu naj¬
poslè raorali su odslupili i rauòati, jerbo i najkritiònii
gosti podèlili su pohvalu ovoj krasnoj zabavi. Ovo biase
parvi òeski bai ; parvi krat je ovdé slavjanski iivalj (ele¬
raent) stupio pred svèl, koj je dotle mislio, da mi
Slavjani neimamo narodnoga éutjenja,  neimamo spo-

5