HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 9.
 

U Subotu 1. Oiujka 1845.
 

Tecaj XI.
 

Ko svario za zìo prima, onaj medju Ijude nek neide.

Nar. poslovica.
 

SONETI
 

1. Miriteljica.

.Sudih, moja da me veé za celo
Oslavila vila planinkinja,
Jer ostavljen, kad ju god zaklinja',
Jasno od me odvratjase òelo.

Tako bez nje èamih neveselo:
Màrklo — rai se raodro nebo òinjà,
Glupa — svaka dusa golubinja,
Blédo — lice, kom kazase «bèlo.»

Al tek, duso, sto se Ti ujavi,
Pod rukom ti planinkinja raoja,
Du nje sestre sve s vènci na glavi.

Tako milost porairi me Tvoja
Opet s njome, te veé danas savi
Ovu kitu od raznih rai boja'.

2. Krèpost.

Najkrasnija j' krèpost nad krèposti.
Sto vlastite krèposti sakriva:
Pogled, kojeg Ijubeznost stidljiva
Tek izdaje druge Ijubeznosti.
 

Sàrdce, koje (daj rau vlast raoinosti)
Baj ée stvorit od zeraskih gradiva';
Usta,  razura iz kib se oziva
U Ijubezaoj sladkoj rèòìtosti.

Gdé si, zvèzdo? gdè tve sjaju luci?

0  kaii mi! Jesi 1' stvor istine?
Il lek tasti sanak zlatnih òasah?

Ona iive? iive? sladkih glasah

Pojte slavu iice tainburinel

Jer glè raeni — men' Ju Bog zaruòi.

3. Sila liposti.

Nij bas tolik vanjski òar Nje téla.
Al se nèsto nebeskog nalazi,
Sto tu iivi, vlada svimi trazi
Bezkrilatog rajskog tog angjela.

Kad pàrviput do mene sédela.
Te Joj kradom modre oèi pazi',
S divnom slutnjom nèsto me prorazi

1  razigra od sàrdca do èela.

Ksd Joj danas pazim obraz mili,
Okó mene vas se svét zavàrti.
Zadàrhlje mi kó list sàrce iivo;