HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 14.
 

U Subotu 5. Travnja 1845.
 

Tecaj XI.
 

Vi gradjani u toliko,

Cim ja pievam ove piesni,
Ostavite sàrdce priko

I vaskolik jad nesviesni.
 

Ter se skladni u Ijubavi
Svi u jedno zagàrlite,

Viekovilojl neka u Slavi
Grad oboren ponovite.

Palmotic.
 

Piesan Dubrovniku.

Ivaìia   Gunduliéa   Osman   u Zagrebu pritisnut g. 1844,

o i

Antuna Kaznacica.
 

1.

Dubrovniòe (blago narai),
Zaboravljen sasvim ni'esi;
Tvog narodnog duha piami,
Plemeniti stari uresi,
Neg daleko prìneseni
Krèpost daju pàrvoj cienì.
2.

Ti kó rieka uzbunjena,

Kad nenadno gal probije,
Vode sbaca priko stiena',
Dok se od Ioga svog odbije ;
Nu na logu trak ostavlja.
Stara polja s kim zabavlja.
3.

Za slavjanskog sreéu roda
Slava tvoja znane tiòe :
Zagrebaòka svira girspoda
Mudroznancira tebe liòe,
Mudri Ijudi, skup ugodni,
Kog podiize plara narodni.
 

Skup, kog paraet ì zènice
Ni'e zavìdost obujmila,
Nit rau oholast protivnice
Varku ì slikast postavìla,
Ona oholast svedj prokleta,
Kà naprèdak svaki smeta.
6.

Skup pravoèi prionuli,
Koi uzmnaia diku sebi
Zeleé Ijubko svud razsuti.
Sto bi niekad dièno i tebi,
S tobom dieli èast i cienu
Prem dostojnu tvomu imenu.
7.

Gunduliéa vid', gdi siva
Piesnicama na dar svime ;
Vid' Gjorgjiéa, gdi se oziva
Glasora svudar medenime ;
Vid' Palraotu, vid sve ine,
Kojih ime jos negìne.
7.

Svih sad ljubav domisljata
Kosti stresa, siene budi ;
Gàrli Hàrvat pravog brata.
Za pomoc ga hlepi i trudi.
 

14