HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj IS.
 

V .Subotu 3. Svibnja lS4.'i.
 

Teèaj XI.
 

Prami svioni smedje kose
Krase deve vedrò èelo,

A nje oèi modre nose
Za me u sebi nebo celo.
 

Mirko Bogovic.
 

Modre   oèi.
 

Modre oòi mile su mi,
Neznara zasto, al' je tako.
Mislira zato, jer su sliòne
Modrora nebu nad oblakora.

S raodrog neba svietu svielli
Zarko sunce, siine zviezde;
S raodrog kruga nebeskoga
Angjeo raira zene nica.

U raodrilu nebeskoine
Tihi, blagi pokoj vlada,
Kad od groraa iz oblakah
Tuinoj zemlji sàrce puca.

Modre oèi mile su mi,
Neznara zasto, al' je tako.
Mislim zato, jer su sliène
Modrora nebu nad oblakora.

Kad od plaraa ognjenoga
Tuinoj zeralji lice gori.
Od oblaka odorieu
Modro nebo tad oblaèi.

Nad zeraaljskiera tuiniem svietora
Gorke suze lada roni,
A suza je railosàrdna
Liek sàrdascu ranjenome.
 

Jlodre oèi mile su rai,
Neznam zasto, al' je tako.
Mislira zato, jer su slicne
Modrora nebu nad oblakora.

Kad iivota valovilo
More u bezdan òaraac hita
Srèée nase: k nebu raodrora
Suze roneé oko zene.

Tad s visinah raodrieh sine
Zraka  nàde, te izraami
Od veselja iskru blagu,
Noénu tminu da prosvieth.

Modre oci raile su rai,
Neznara zasto, al' je tako.
Al' ih hvalit neéu vise,
Jer sve oòi niesu raodre.

Kom su modre oci mile,
Tog poprieko carne glede.
A tko carne oòi hvali,
To se od modrieh islo sgodi.

Modre oòi mile su mi,
Neznam zasto, al' je lako.
Nu hvalit ih neéu vise,
Neg u njima nebo modro,
 

Og. Oslroiinski.
18