HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 44.
 

U Subotu 1. Studenoga lS4.'i.
 

Tecaj XI.
 

Tfaufni smo od naSe mladosti
Na ^ikarske i sumske gorkosti,
Na nezgode bàrdah i dolinah
I cernerne nevolje peéinah.
 

Stépan Marjanovic.
 

Moja dolina.
 

,^Tam je tihi mlrni stan,
Za te d^vo odabr.-iD."

.Ljud.  Vukotinoviv
 

Tara razbludnoj u dolini
Tihi pokoj gdè stanuje,
Prot' Olirapa gdè visini
Briino stàrrai brég putuje,

Zivio bi dne radosti:
Tara raladjana bi rai doba
Vèkovito bez starosti
Cvètom evala tja do groba.

Jer u hrarau tarao beloni
Càrnooka deva sniva,
Kojoj  sliòna bai u cèlora
Svètu rai je nevidljiva.

Tara' bo bèli mèsec smèlo,
I trepteéih zvèzdah jato,
Snivajuéoj sto put òelo
Célovati bile zlato. —

Pod prozorom tara se hita
Prèk karaena silnog voda ;
A raà deva uzorila
Od iubora snu se poda.
 

I kad' sanjku tihora noéju
Bazbludjena proraisljava;
Slavulj pèsni sve poraoéju
Càrnooku tad uspava.

Urailjato rujna zora
Tara' céluje lice bèlo,
Gdè dèvice bez uraora
Ljubko sniva blago télo.

Sve sto hrarau doJje torau,
Zastravljeno tu ostaje,
Nit vratjal se dorau svorau
Itko vise obiòaje.

Eto zasto iivét tarao
Zelio bi moje dane;
Elo zasto tarao sarao
Raj bi najdjen zlatni za me.

Eto zasto u radosti,
Tam raladjana bi mi doba
Vèkovito bez starosti
Cvétom evala tja do groba!!
 

P.d.v.d.i.
 

4<