HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 49.
 

U Subotu 6. Prosinca 1S45.
 

Teèaj XI.
 

Da ti j' slusat, kako
To razbludno traje,

Mnio bi, da si doso
U vilinske raje.
 

St. Vr.
 

"Vilensiii iiainen'^).
 

Gdé potoòic od srebàrne vode
Bomoneéi kroz dol mili teèe,
Podgorkinje Vile tarao hode
Vodeé kolo  zorora i na veòe.

>A kada se kola naigraju
(Starac néki jednom meni sbori),
Na onaj se kamen posèdaju,
Trudno tèlo da im se odraori;

Na karaenu sèdeé u red slave
Svilne kose, te po raznih strana'
Bazidju se i svòm Ijepotom trave
Prosla momka, kao ponosna bana.
 

*) Pokraj Kri2eputja vidéti je fetverasti kamen, od prilike po-
drug hvat dogadak i dva postola sirok. Na sve je stranke
tako iigladjen, kao da je iz mramora izrézan, a tako polo-
zen, da se na njem kao na klupi sediti moze. Pnèka prifa
kaie: da su u parva vrSmena blizu toga kamena u gluho
doba goru(timt bakljami Vile obiéavale plesati. i svakoga mi-
moiducega u svoje kolo svàrnuti, od koga Casa takov (o-
Tèk Vilenikom posta. Pred sunéanim izhodom svako jutro
n» njem sèdeé kose su feàljale. Mlade pastirice i iste dé¬
vojke od veéega poroda obifiaraju joi dao danas na tom
«1 kamenu kradce kose éesljati, mnijué, da ce im kose lépe
vehke posuii, kao èto kaiu, da su ih Vile imale.
 

Slusaj, moraòp, veé sara proslavio
Devetdesel danah svog iraena:
Pak jos nisara raoraka preiivio
Od lieposli ote nesgodjena. —

Sàra ja htèdoh njeini spol od Vila'
Prezirali kao dusraana huda:
Al nabasah na nje — ljuta strila
Pogodi rae — da sad neznara kuda.

Od otoga doba, vèruj raeni,
Niti iìviin, nit sara màrtav pobro ;
Jerbo iivot ovaj moj  ledeni
Zivi sarao  za vilinsko dobro. —•

Na te rèòi poiuda nékoja
U njedrih se  mladjanih pojavi:
Bad bi znati, bi T se nasla koja.
Da i mu dusu svòm lèpotora slravi?

Svako jutro, kad se zora radja,
Odpulira se toga do karaena,
Svako jutro òini rai se sladja
Tom poiudom òasa naloèena.

Nu pred zoru u nedèlju raladu,
Kada iivalj dan navésta glasno,
Moje noge tarao rae posadu,
Gdé i sunce zateòe me jasno.

49