208
 

dévao irae Korutanca, i za òast si je dèrzao, ito mu
je bila kolèvkoni zeralja u slavjanskoj dogodovstini lo»
li znaraenita (gledaj dèio Kopitarovo : Glag. Cloz. str.
XXXIV.)

On i pokojni slavni Dobrovsky biahu najvèrnii
priatelji; njihove zasluge za Slavjanstvo tolike su, da
neéemo moéi sporaenuti jednoga bez drugoga. Do¬
brovsky je Kopitara veoma stovao, nu Kopilar je Do-
brovskoga takodjer visoko cènio, i na smèrtnoj po¬
stelji njegova dèla èitao.

Sporaenik ovaj bi 21. Listopada na beckom grob-
Iju S. Marka postavljen; i akoprera je sarao 6 stopah
visok, 3 stope i 1 palac sirok. i 1 slopu i 6 pai. de¬
beo, sasvira lira se dobro odlikuje. Korau se vidi, da
je lo preraaleni spomenik za tolika rauia, neka porai¬
sli, da je to sarao prosti dar nèkojih osobah, koje su
pokojnika slovale. Tirae one nisu botole niraalo pre¬
dusrésli veéeinu spomeniku, koi bi rau se mogo na
shodniem raèstu n. p. u Ljubljani. gdé se i njegova
knjiinica òuva, podiéi.

Budué da se je pokojnik svakoj i najraanjoj po¬
hlepi za òastju uklanjao, zato nikada nije dozvolio, da
ga tko odlikuje i zalo neiraarao njegova obraza. —
Profesor Fòrslner poklonio je prialeijera svojim sliku
reòenoga spomenika, koju je dao   u   svojoj glasovitoj

kameno-tiskarnicì otisnuli.

Dr. M. J. Pesi.

Smèsice.

Pèrve druitvo umèrencsti. Obiòno se raisli, da je
pèrvo druitvo umèrenosti glasoviti Otac Mathews u
Irskoj zaveo, i da se je ova idea odatle u Galiciu i
druge slavjanske zemlje presadila. Nu ranènje ovo je
posve lailjivo. Davno prie Mathevsa skopìli su Slavja¬
ni (raoiebit parvi na svètu) druitvo uraèrenosti. Ne¬
srèéna rakia iganica stigla je k nara iz Modene, gdè
su je okolo g. 1320 najprie u Europi u veéoj koliko¬
éi poòeli peéi, te su joj nadènuli irae Aquae vitae (a-
quavil). Odatle je sligla k nara i do mala se je tako
razprostària, da su ju okolo g. 1493 raal ne da posvu¬
da pili. S'.etne, pogubne poslèdice do skora su se po-
javile. Da ira se bòrie bolje doskoòi, sklopio se je
za vladanja Maksimiliana L g. 1618 u Koruskoj red,
sastojeéi iz gospode koru.ske, kranjske i stajerske, i
òlanovi ovi obvezase se, da   ée   se   odreéi   pijansiva i
 

proklinanja. Bed ovaj zaveo je i sklopio baron .Sisko
Ditricbslein, kojega rod, kao sto srao veé lèlos javili,
proiziazi iz kàrvi slovenskoga kralja Svatopluka. .Sva¬
ki òlan raorao je u mèsto kolajne umèrenosti . koje
sada èlanovi druilvah umèrenosti dobivaju. nositi na
pàrsih sliku sv. Kristofa, odkuda je druitvo to steklo
ime reda sv. Kristofa. Ako je koi èhm zakone reda
prekèrsio, raorao je najprie globu piatiti, i ako je dru¬
gi put sagrèsio. bio je iz reda izkijuòen. Nu red o-
vaj nije dugo obslojao ; jer se je u ona tarana vréme¬
na malo velikasah nalazilo, koji bi bili uzielili postai
èlanovi ovoga reda; a boljarski duh, koi je onda vla¬
dao, nije dopustio, da i prosli ljudi budu dionici ovo¬
ga zaislo spasonosnoga druitva. To je daklem tako¬
djer oòiti dokaz, da svét napreduje i da se prosvè¬
ta sve bolje siri, slo se sada druitva uraèrenosti
s èarobnora nékom silom po svèlu sve bolje raz¬
prosliru. —                        _____

Beò ée bit skopcan s Pragom i s Pestom ele-
ktro-magnetièkira telegrafora, poraoéju kojega znat
ée se u Beòu za b rainutah, sta biva u sporaenutih
varosih. —                         _____

U Holoraucu se je nedavno producirao Eduardo
Pick, glasoviti mnemotehnik, svojora izvanredno uvéi-
banoni paractju (Gedachtniss). Za òudo je zaisto, ka¬
ko je daleko dotérao u ovoj umètnosti. Napisase u
66 redakah brojeve, u svakom po tri broja, te mu ih
jedanput proòitase, a on jc na udivljenje slusaocah
sve ove brojeve redora od poòetka  do   konca i opet

nalrag od kraja do poòetka kazao, i za koi òas ih na
paraci napisao. Budué da si ovakovu pamet naukom
istoga Picka svaki ne bas tupe glave pribaviti raoie:
oòevidna je korist, koja odalle proiztiòe za sve, ba-
veée se slatistikom, historiom, zeraijopisora itd. Gosp.
Pick putuje iz Holorauca u Prag, gdè ée na òeskora
jeziku predavali raneraolehniku, to jesi nauk o vèiba-
nju paraeli, i zatira ju na svètlo izdali. —
 

K.nji£evne vèsti.
 

Ludovik Viardot izdao je upravo sada u Parizu
francezki prevod ruskih novelab od Gogola. Kaiu, da
su ovi plodovi ruske knjiievnosti Franceze sasvira uz¬
hitili; imenilo ira roraan «Taras Bulbau sasvim novi
svèt otvora.

Od iakovc graraalike ceskoga jezika, pisane u
néraaòkora jeziku izaslo je drugo izdanje. Ceski kri¬
tici dèlo ovo hvale. Javljarao to za one, kojira bi se
moiebit uzhtèlu uòili òeski. Céna joj je 2 forinta u
srebru.                       •
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kr. p. oaroilne tiskarne Ura. Eijudevita OaJa.