22
 

Dudan Jakov. Jezuili su ga odgojili; bi uòen i
blagosàrdan. — Pisao je latinski uòenostju klasiòkom,
a lahkora teònostju talianski : bio je Garanjinov na¬
raèslnik. — Medju nepoznanstvora, koje nas sraraoli,
on ni danas jos nije zaboravljen, jos se i sada siro¬
masi sporainju njegovih dobroèinstvah.

Dumanié (Duraaneo) Marko, nauòitelj obojega pra¬
va , kanonik i priraicer. te obéeni naraèslnik u Arba¬
nii. Olòinskora Ijubavju skupi davne ploèe Splèta i
Solina, sloii nasu biskupsku kroniku, i dade povod,
da se skupljaju biografiòki sporaenici Splètjanah. —
Pade màrtav g. 1701. u sv. Filipu, kad je zapoòeo
sveiu misu.

Dumanié Jakov. Pripovèdao je uz veliku pohvalu
u Ptimu, Napulju, Palerrau, i proslavi veoraa doniini-
kance svojom uèenostju u bogoslovju.

Galatié (Galateo) Antan Klaudio. Pukovnik od
mèrniòlva, sagradi parvi raost na lancih u Italii, u
kome iznasaslju ranogo je zasluiio od Europe Vran-
èié Sibeniòanin.

Gaudencio Pelar. Zasluian u ilirskih slvarih. G.
1665. u tiskarni od »razplodista svele vére» dade na
svètlo ranogo vlaslitih dèlah, i Simbol apostolski Be-
larrainov.    Bio je rabski biskup.

Gavina Andria ìzréza podboj velikih vratah sloi¬
ne càrkve : dragocèni spomenik umètnosti od XIII. vèka.
Jurjevié Juraj. Ako poboinost daje èovèku svètlo
irae. neiraade biti zaboravljeno ni ime Jurjeviéa, arci-
djakona kod sv. Jeroliraa u Birau. O torae nas uvè¬
rava grobna pIoòa na njegovu usporaenu postavljena
1740. godine.

Jurjevié Atanazia. Ferdinando IL, korau je bio
poklisar u Poljskoj i Moskovskoj, bio mu je vele na¬
klonjen. i velikirai ga òastmi obdari. Dade tiskoti u Beòu
nèka dèla asceliòka, prevede u slihovih Kerapisa, i osta¬
vi mnoga pisraa nepritistena.    Urari u Zagrebu.

Gianuizzi Frane. Uòitelj Foskulov, bi nauòitelj lè¬
pih uraélnostib za 45 godinah u sèrainistu, i primi,
jedina prigoda, òitavu platju u poèinku. Bio je veo¬
ma dobra sàrca, saijive éudi, nezasilan u uòenju,
znanostim i knjiievnosti vàrio vèst.— Njegovo je sàr¬
ce tèsila zahvalnost uòenikab i gdèkoje Ijubezno pis¬
mo Ugino.

Jaklié Nikola. Urari savètnikora vladanja, posto
je proveo iivot u javnih èastib, a pod Francezora bio
je obéeni prokurator. Prenese i prekroji po svojoj
éudi u neukrasenom govoru Osmana; prevede mnoge
slovinske pèsni, i sastavi pèsniòkih dèlascah. òedo
prigode a ne uzhitjenja.    Bio je blagorèòan i uòen  u
 

pravu.     Oposleni   Dandulovo  vladanje i  priateljstvo
Apendinah.

Gàrgur (blaienik). Stupi u Mletcih u red sv. Do-
minika. uzdiie saraostan sv. Katarine (sad ovdé zvan
sv. Dorainika) i uzranoii broj novih svetjenikah. God.
1218. slavio se je u Bimu sveèani sprovod pàrvoga
dorainikanca.    To je bio bl. Gàrgur iz Splèta.

Grisogcno Jela. G. 1764. podporaoie svojirai nov¬
ci kriiare, a Pio IL za uzdarje pokloni joj mnoge
povelje.

Grisogono Lovrinac. Pleraié, jezuita, uèitelj i po¬
boini upravilelj uòilisla u Loretu. Preporuèuje ga
nasoj uspomeni njegov «Mundus Marianus,« koi izjas-
njiva arketip nebeski i podraèseòni, Uniri u Tàrstu
g. 1653.

Grisogone Nikola. Covèk iskren. Ijubezan, pobo¬
ian i ranogirai nauci uresen. — Bio je predsèdnik
vladanja i sjedinjenoga prizivnoga sudista u Zadru.
Bi za vrérae na raèsto Bradiéa gubernator Dalmacie,
i òestito ga je srèéa slédovala. G. 1802. obdari Splèt
ovoga slavnoga sina zacastnom kolajnora.

Ivelié Nikola. Tokié ga je odgojio. Dobi mnoge
parnice, 1 bi proslavljen u Italii rad svoje uòenosti
u pésniòtvu. — Pèvao je Napoleona i Franju. Bio je ;
nadaren velikim i veselim duhom, jezik rau je po sto¬
god zapinjao, al rau je pero krèpko letilo. Pade màr¬
tav selajuéi kapijora udaren.

Madie Mika, nepokorivi bunlovnik, koi je barbar-
skira naòinora pisao 29 poglavjah historie zio razrao-
irenih; iskra, koju nije utàrnula traina XIV. vèka.

Malaspalié Belizar. Iraaderao pohvaliti od ovoga
hitroumnog mornara preloòenje taliansko od govora
«De orifi-ine et successibus SIavorum« od Lesignana
Priboeva. Ovo lakoéno pisrao bi tisteno po Aldu u
Mletcih g.  1.095.

Martinjak Frane. Diveéi se njegovu pésnickora
daru, govorio je Marnile ovako: «Puerilibus annis —
Edis jara Siculo carraina digna sene.»

Marulié Marko.  Bodjen g. 1450.  Uòio je u Pado- j

vi. __ Prebivao je u Spletu,  a   uòini pokoru u Solli, '

urari, kad rau se je irae proslavilo po svoj Europi.
Uòen u ilirskom i talianskora jeziku, a jos bolje u la-
linskorae, ostavi vise od 20 dèlah arkeologickih, hi¬
storiòkih. asceliòkih, éudorednib i pèsniòkih. Nasi su
ga zvali svelceni rad svela iivljenja. Ariosto boian-
slvenira radi veleuraa; bi diuga dalmatinska dika po¬
slè sv. Jeroliraa. Eysengrein ga je zvao uòenira òovè¬
kora , sa Svirae véstira svetorau pisrau, svèllira rad
veleuraa, blagoréènim, ivàrdira hraniteijera vére, glav-