^fll
 

HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj IO.
 

IJ Subotu 7. Oiujka 1S46.
 

Teèaj XII.
 

Ako nije vraé, a on je pogadjaé.

Narodna poslovica.
 

Pravda nJ e

od--------*}.
 

Sto ja Ijubim, u tom se negubira.
Sto pokaram, uvèk ogovarara.
Sto li bijeni, vazda i inilujera,
I sto slavira, nigda neboraviin.  —
Moja Vila zar kog' uvrèdila?
Van onoga, kì neslusa svoga,
Nezna za se, ni za svoje spase;
Koi mniva, da vèk zalud biva
Ljuloj rani raelein privijani;
Bod neljubi, neg' u tavan dubi. —
Nije za me, drugom kopat jarae;
Nego snubit i iza sna budil....
Jest rai bilo i bili ée railo,
Na kraj stati, pred oèi raetjaii
Obée grihe, kazat, sto je èie,
Znaduó dobro, moj òestiti pobro!
Da sok teèe, tek kad s' kedar sèòe,
Koi vàrvi, da drumove màrvi, —
Tko oraèra, da u nisan sraéra,
Tko polazi, da k cèlju dolazi.
 

■) ^a proiitanim pismom od jednog priatelja, u koui me kori
I pita, ita sam ja naumio s mojih ono nì'koliko pèsmicah?
i opominje, da bi mi bolje bilo Sutili!
 

I tko- s' boji, da u raraku stoji. —

Pobratirae, sta s' nauraio s tirae.

Da s'  prestane, tek sto s' sàrce gane ?

Ta òovèka nestlaòena zveka

Nepokrusi, da se nebo srusi ;

Gdè se slavi, obée dobro pravi,

Ljubav prava nikada nespava;

(I nje dari òudnovate stvari).

Pèval éemo i narìcat éemo,

Dok se bori. Slavi majci dvori,   —

Duk moj duse, u òistini puse,

Stanje volje prelazi u bolje,

Bez prezrenja svétskog prinudjenja,

I bez èasti svake ine strasti.

Bolje j' slicat' nego razsticati.

Zloéu davit. kak pristrano slavit,

Bolje viti, nego dangubili,

Nek' rod ienje na svoje postenje.

Meni znoji, a lebi pokoji. —

Sàrce moje odvise vitko je,

Tak've plaòe, koji ga odvlaòe

Sa livade, gdé se sloge grade. —-

Ako s' sluòi. te s' sto nedokuòi,

S puta svàrnem i gdégod posàrnem:

Izpravì me, mili pobratime!

I oprosti nezrèloj raladosli,

10