HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Ilroj 14.
 

IJ Subotu 4. Travnja I §46.
 

Teèaj XII.
 

Tebi boze hvala,

Srèloo minCi  dau !
 

Iz nar. opere.
 

Visokorodnoj  gospoji
 

Ummi GROFICI ERDODV,

kano Ljubici u pàrvoj ilirskoj operi

u  znak

zahialnosli za   njezinu   demovini   i   umietnosti prinilmu

izvanrednu iàrtvu

u Imje svili domorod a cali.
 

»Zar si, dusn, u raj se zaniela,

Gdie se Bogu viecna slava spieva.

Te glas slusas nebeskieh angjelah
Sve u siici od zeraaljskieh dieva'?»

«Sàrce luce, — lica su vesela,

Sviin iz ociuh divna valra sieva,  —

Zasto, odkud sva ta rados vela ?»

»«Suli. slusaj,— Sidonia pieva!»»

Oj slavulju, njeine piesni tvoje

Mlado sàrce vàrio dirnut raogu
I pozvat ga na Ijubovne boje;

-VI ak hoées uzhitU pokusal

I zajedno dignut dusu k Bogu,
Dodji amo Sidoniu slusat. —
 

Parva   izvorna

ILIRSKA   OPERA

.j^ltjuhav i zloba"

od

28. Oiujka l. g. po jednom   druitvu   odliènih   priate¬
ljah i priateljicah   narodne   uraètnosti   u   zagrebaèkora
gradskom kazalistu parvi put predstavljena.
 

Neima ugodniega i veijcanstveniega prizora na
svètu, nego sto je duhovno razvitje jednoga naroda.
Takov pogled pruia od nèkog vrémena Hàrvatska.
Junakinja ova, umorna od preijule borbe Irajuée vise
stolèljah proli goleraorau nepriatelju kàrstjanstva, zaspa
napokon s kàrvavira raaòem u ruci. Duboki blasé san,
u kojem poùivase, jedva dizahu joj se josle junaòke gru-
di, nèkoò bedemi Europe. — Mnogi klikovahu jurve
od veselja, misleéi da se nikada vise probudili nece,
da je za uvèk svàrsila. Tada zaori glasna trublja du¬
lia vèka nasega, vèka narodnostih, i eto na zaòudjenje
susèdnih narodah stanu se gibati i njezini udì. Hilja¬
du oòih biase na nju upàrto 1 hiljadu uslnih skrivlja-
se se jurve na porugu, kako ée nespretna i divja rat-
nica stupili medju okretne i pitome svoje sesire 1 su¬
sède. Probudjena baci naokolo svoj pogled i zaòudi
se nad novim svétora, koi ju okruiavase, nad svèloni

14