HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 33.
 

IJ Snbotu S. KoIovosEa 1846.
 

Tecaj XII.
 

.....zive slava   obilna,

Ku Obilié stece mudri,
Kad handzarom cara silna
Na kosovu smàrtno u*lrì.
 

Ivan  Gundulié.
 

milos    Obiliv.

Balada iz nimalkcga*).
 

Srèd pónoéi kod làrpeze

Poslèdnji sèdi sàrbski car,

1 gosti svoje viteze,

U kojih plamti  bojni iar.

Prem tamna je i nèina noe,

Kò kada oluj prèti tmast,
Jer zomm jest u bitku poc
Za steéi dobit ili past.

Svim druztvom smàrlni vlada mùk,
Sva òela krije burni mrak.
Od òasah lek se cuje zvuk.
Za  bojnom slavom iedja svak.

Vuk Brankovié tek, zasède

U sebi kujué, trepti vàs,
1 sumnje pune poglede
Na Milosa svak' baca òas.

Iz svoje grudi lailjive

U sàrce caru uli jad ;
To parsi muci careve,
Nu svoju pecal krije sad.
 

* ) \ id. laschenbucb fiir die valerl.iudische Gescbiclilc. Heraus-
gcgcbeo vou Joseph Freiberrn v. Horm.iyr. INeue Folge.
Kisler J.ibrgang. 1830. .Slutlg.irt. Gcbriiiler Kr.ink. S.iie
393   XXXIX.
 

Podiie òasu sàrbski car

I Milosu tak' napija:

i)0 dò li Visnji svaki dar,

nSve dobro ielim lebi ja!

oSvedj vèran meni bià ti,

nZigosa sad le izdaja,
)iNu zato zaboravili
»Vék èine tvoje necu ja.

Il Tim sad li car tvoj napija

«I na to nuka goste sve:
»Sve dobro ielim lebi ja,
«Ma sto mu drago sbilo se.'<

Kò grom to smàrvi Milosa,

Pred cara prigne kolèno,
Grud mu se diie, oko sja,
A lice mu je skvaseno.

«Svedj vèran lebi bio sam,

nO caru moj!» — govori on —

ni sad me isti pàrii plani,

«Za tebe umrét svedj sam sklon.

»Za rukom podjè kleveti

«Zaslèpit lebe, caru moj,

»Nu skoro ces progledali,

»I spoznat, tko je zlolvor tvoj..!

I gle u svojoj sjajnosti

Zasvèti jurve kobni dan