142
 

vanu i popitam ga, sto mi je nauraio dali za moje
koie od dabra? On mi reòè, da mi neraoie dali vi¬
se nego 5 silingah za funt; ali, nastavi, sada nemogu
o poslovih govoriti, danas je dan, kada se skupljamo,
da se uòirao dobre stvari i ja sara bas nakanio iéi u skup¬
stinu. Sad poraislira u sebi, ako neraoies danas posao
tvoj svàrsili, najbolje ées uòiniti, ako i ti podjes u
skupstinu, i odera s njirae. Tamo opazim, gdi jedan u
càrno obuòeni òovèk stoji, koi je k skupstini nésto
sàrdito govoriti stao. Nisam razumio, sto je govorio,
ali dobro sam opazio, da je vise putah na mene i
Hansona pogledao, i uvidi mi se, kao da mu nije bilo po
éudi, sto sam ja u skupstinu dosao. Ja izidem dakle
i sédnem blizu te kuée, zapalira si lulu i poòekara, dok
se skup.slina razide. Takodjer rai se i to uvidi, kao
da je receni covèk nésto o dabrih govorio i ja po¬
raislira, da to valjda biti mora svàrha njihovoga sa¬
stanka. Kada izidose dakle iz kuée, reòem mojem
làrgovcu: «Nu, Ivane, mislim, da ées rai sada dativi-
se nego ó silingah za funt.« «Podniposto ;« odgovori
rai on «neraogu ti ni toliko dali, veé ako hoées 3
silinga i 6 penzah. Zatim se porazgovorira i s drugimi
làrgovci, ali svi mi islo rekose ; 3 silinga i 6 penzah,
3 silinga i 6 penzah. Sad mi posta oòivèstno, da sam u
skupstini dobro òuo, i da ono, sto zovu skupstinu,
gdi se uòe dobre slvari, u istinu nista drugo nebiase
nego vèéanje, kako bi mogli Indiance bolje prevariti.
Misli samo òasak o lom i li ces morat bili mojega
mnènja. Ako bi se cesto sakupljali, da se uòe dcbre
stvari, tako bi se bili morali vec slogod dobra nauci¬
ti. Ali jos uvèk neznadu nisla o dobrih slvarOi. Ti po¬
znas nas obiòaj, kada koi bèli covék po nasoj zemlji
putuje i u koju kolibu unidje, svi ga primaju, kao sto
ja tebe priraam- Susimo ga, ako je prokiso, grijerao
ga, ako je prozebo, i dajerao mu jesti i pili, da si
glad i iedju ulaii; prostiramo izpod njega mekane
koie, da se na njih odraori i da spava, a nista netra-
iirao zato od njega. Kad pako ja dodjera u kuéu ko¬
jega béloga covèka i zaraolira ga, da rai poda jesti i
pili, pitaju me, imas li novacah? a ako neimam, vele:
Odiazi indiansko pseto. Vidis da i ono malo dobrih
stvarih nisu joste nauòili, sto smo mi bez skupstinah
nauòili ovàrsivali, jer u tom su nas poduòile nase ma¬
tere, dok smo jos dèca bili. Nije dakle moguée, da bi
njihove skupstine imale takovu svàrhu i takov uspèh
kao sto kaiu; tamo se radi samo o tomu, kako da
Indiance laglje prevare i izmame im za manju cènu
koie od dabra.

Knjiievna vèst.

Pod naslovom «Narodni slavonski cbilaji» izidè
ovih danah u nasem knjiievnom jeziku iz tiskar¬
ne Franje Suppana u Zagrebu veoraa zaniraiva knjiga
od Luke Iliéa Oriovèanina, koja vrèdi, da bude sàr¬
daòno preporuòena svira prialeijera nasega raladjah¬
noga knjizeslva, koji iele upoznati se s obiòaji
nasega naroda u Slavonii stanujuéega, jer su ovi u
njoj obsirno, toòno i potanko opisani. Zeliti bi bilo,
da se i u ostalih  pokrajinah,   gdi nas narod obliava.
 

nadju perù vésti domorodci, koji bi u ovom obziru
vrèdnoga rodoijuba gosp. Iliéa naslèdovali, da mógu
ìz sliònih spisah osobito nasi spisatelji, koji prihke
neiraaju s prostim narodom obéiti, s njegovim znaòa¬
jera , naòinom iivljenja i s njegovimi polréboéami
bolje upoznati se i tako na polju knjiiestva onom
stazom udariti, koja jedino k njihovoj ozudjenoj svàr¬
si vodi, jer ova druga biti nemoie, nego prosvèlje¬
nje i oplemenjenje nasega naroda, koi je do sada
po nepriaznih okolnostih na loliko zaostao za ostali¬
rai narodi Europe. — Koi zeli s uspèhom obradiii
kakovo zemljiste, mora prie njegovu narav dobro pro¬
uòili, da zna, sto i kako valja usaditi i posèjali, da
uzplodi i procvéte, jer razliòna zemlja i razliòno rodi
i razlièno obdèlavanje iziskuje. S ovoga obzira sude¬
éi zasluiuje Iliéevo délo ne samo veliku pohvalu, ne¬
go i vrédno je, da bude naslédovano. Dèlo ovo ima
prèko 20 tabakah i sadàriuje opisanje svih odsékah
iivota od kolévke do groba. Priobéujemo ovdè ime¬
na svih òlanakah reòenoga déla. da pokazemo na ko¬
liko je obilno. Ova glase, kako slèdi: Porod — Prez-
imena — Godovni dan — Svatovi — Gostbe i paza-
ri — Gostoljubivost — Boiié — Vodokàrstje — Po¬
klade — Blagovèsl — Gjurgjevo — Parvi Svibanj —
Kriiari — Kraijice — Kresnica ili Ivanjska  sveòanost

—  Kosevina — Zelva —  Mlinska —   Plesi   — Prelo

—  Zagonetke — Lètna poséla — Poslovice — Sigre

—  Vile — Vésdce — Vukodlak — Mora — Kuga —
Sraàrt. Ova poglavja nakitjena su sa 137 narodnih
pèsraicab, na njih pretezuéih se, medju kojimi se na¬
laze ranoge prekrasne i takove, koje nisu bile do sada
jos nigdi utistene. Slog je veéora stranom naravan,
pravilan, blagozvuòan i skiadan do nèkih podugaòkih
periodah, koje su na naòin latinskih spisateljah srèd¬
njega i nèmaòkih prosastoga vèka sagradjeni i sasvim
proti naravi nasega jezika; ali lo su sprema ostaloj
valjanosti déla malenkosti i raane, koje ées josle iali¬
boie skoro u svih nasih prozaiònih spisih naéi, i koje
su poslèdice nasega dosadasnjega inostranoga odhra¬
njenja , ali bas zato ih napominjamo, da im se u
buduée svaki, na kohko mu je najveéma moguée, u-
klanja. Némci su lomu takodjer privikli bili po latin¬
skih spisaleljih, iz kojih su svoje znanje carpili, ali
sada tàrse se i uni okaniti se toga nerazumijivoga i nena-
ravnoga naòina pisanja — naslèdimo ih dakle i mi u tom
hvale vrèdnorou làrsenju ! Sto se tiska liòe, priznali mo¬
ramo, da je knjiga na lèpoj hartii prekrasno ulistena,
ali ponélta nepazljivo, jer smo opazili dosla tiskarskih
pogrèsakah, od kojih ialiboie nijedna od nasih
knjigah nije joste sasvira cista. Trébalo bi, da se u
buduée gg. tiskari s boljirai i pazijiviimi korektori
obskàrbe; nu sto joste nije, biti ée. Svaki je poòetak
leiak. Céna ove knjige jest 1 for. srebra, .sto nala¬
zirao, da nije preveé, ako promotrimo veliòinu dèla i
lèpotu hartie i tiska ; zato ufamo se da ée naéi dosta
kupacah, sto iz svega sàrca ielimo gosp. izdatelju.
kojega hvale vrédno tàrsenje zasluiuje, da bude òim
vise naknadjeno, i koi je za celo mnogo truda i tros¬
kovab imao, dok je sgradju za svoje dèlo sakupio i
tako lèpo uredio.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevil   Gaj.
Tiskom kr. p. narodne tiskarne Dra. Ijjudevita Graja.