HORVATSKA, SLAVONSKA I DALUIATINSKA.
 

Brof 4I»-
 

IJ Subotu 3. Listopada 1§46.
 

Tecaj XII.
 

Ej!  Sta ce mi drugi zaviòaj?
Ta veé u tebi pravi jeste raj.
Ljubit te boùu, gàrlit iz sve duse:
Nek bura puse i strèle se ruSe !

Dragutin Rakovac.
 

niolba   dievi.
 

Kamo viekora pojjled raili
Pruias, Milko, u daljinu?
Kazi, zasto u visinu

Na duba se diies krili'
I kruieci izpod neba
Oko tvoje siene vreba?

Zasto U se lu bit neée,!
Neg' u tudje teiis strane,
Gdie od  palrae suste grane,

1  vieòito sja prolieée,
Gdie mnies liepse da su gore,
Ptice liepse da iubore?

Tamo oka tvog nekreéi,
Ak' i u vieònom kano raju
Zarkog' sunca zrake sjaju,

Tarn' nij' stana tvojoj srieéi,
Neg pogledaj amo, mila,
Gdie slavjanska pieva vila.

1 tu mnogi kamen dragi

Medju zlatom izviriva,

I biserna Ijuska pliva,
I lu sjaju dani blagi,

I lu lanci tek nezveèe,

T uzdasi robski jeòe.
 

Milko se odtud neukioni,
Gdie ti diedah stoje  grobi,
Koje samo smart predobi,

I gdie slavska rieò romeni;
U tudjemu svietu nebi
Pristupio nitko k tebi.

Tvoga duha smielu ielju
I u sàrcu plam, sto gori,
Koi slavjanski negovori,

Nerazumie, lo ja velju ;
Sokolicu sàrce boli,
Vieruj, kad nij' medj sokoh!

Tim da zlatna slaza vodi
Van iz nase domovine:
Da ti sàrce neostine

Iz svog' gniezda neizhodi!
Tarao sarao, gdie se rodi,
Svakora prava srieéa plodi.

«Liepa nasa doraovino,
«Oj junaòka zemljo mila,
«Vazda meni zdrava bila,

«Stare slave diedovino!»
Ovo, Milko, rieè je prava,
Kòm se stiie srieéa, slava.
 

Franjo  Tiiril,
Licanio.

40