10
 

(pod brojem 30). Isto tako znamenile su za nas 6
ruène zlatne kopòe uresene zlalnimi novci Antonina
Pia, L Vera, Julie Dorane, Gordiana, III. M. Aurela,
Karakale i Klaudia goiskog, zalim dvè fibule, 8 zlat¬
nih kolajnah i jedan zlatni fragment, sto je sve godine
1805. nadjeno u Petriancih kod Varasdina i poslalo u
Beò. (Sada stoje ovdé pod br. 201—209).

Medju slikami, rezanimì na dragocènih kamenih,
najznamenitia u cèloj sbirci je tako nazvana Apotheo-
za Augusta Cezara. na kojoj se predstavlja slavje ovo¬
ga cesara nad pobedjenimi vòdiami ilirskimi Pinezom
i Batom. Taj kamen nadjen je u Palestini, odnesen
odiuda u Francezku, zalim u Némaèku, gdè ga je car
Rudolf II. za 12.000 cekinah kupio. Svi uèeni ljudi
izrekli su veé oddavna taj sud, da je to najlépse dé¬
lo, sto nam je ostalo  iz starine.

Zajedno s ovom sbìrkom nalazi se i sbirka nova¬
cah. Da je ovo najbogatìa numismatiòna sbirka u òi¬
tavoj monarkii, moie si svaki misliti. Za nasu histo¬
riu ima tu neizbrojeno mnogo blaga. Poznala je stvar
svim numismalikom, da izvan male Azie i Gèròke.
nékoji gradovi u Ilirii i Tracii najstariih na svètu ko¬
vanih novacah imadu, kao sto su gradovi: Apolonia,
Draè, Abdera, Enos, Bizant itd. Takovih ima ovdè u
izobilju. Izvan ovih znameniti su novci ihrskih i traò-
kih kraljevah, rimskih carevah iz ilirske kèrvi, i rim¬
ski novci za ilirske òete s mésecom i zvézdom, koi
gèrb i sve novce familie Klaudia resi. Mnogi od ovih
novacah kovani su u ilirskih kovarnicah, kao u Sisku,
Srèmu itd. Od vrémena hèrvatskih, bugarskih, sèrb-
skih i bosanskih kraljevah, imade ovdè veoma malo
novacah, i ja neznam jedali ih sve skupa ima preko
20, raòunajuéi ovamo i nase novce kovane pod kra¬
ljevi ugarskimi s mésecom i zvézdom. (Tako nazvana
Moneta Regis prò Slavonia.)

S islom sbirkom tèsno je skopòana i ona, koja
se u dolnjem Belvederu nalazi, i koja se s ambraskom
sbirkom zajedno òuva. Mnogo bi se tu trébovalo i
papira i vrémena, da se sva opisu, koja se tu, done¬
sena iz slavjanskih zemaljah, òuvaju. Ja éu samo né¬
koja znamenitia napomenuti. U òetvèrtom kabinetu
pod br. 237. nalazi se jedan grobni spomenik nadjen
u Jedrenu. Gèrcki njegov napis glasi ovako : «Danu,
iz drugoga reda Trakah, koi kao devet putah dobit¬
nik u sakanju (Faustkampf) u ad  (Hades)   sidje,   sta¬
 

vise taj spomenik Heorla njegova iena i Asklepiades
njegov sin.a Slika na kamenu izrèzana predstavlja dva
polugola na krevelu leieéa èovèka, pred njima
stoji sto s jestvinami, kraj stola sèdi jedna iena, a
pod krevetom leii tugujuéi pas. Od ovoga kamena jos
je znamenitii onaj pod br. 216. s drugim gèròkim na¬
pisom, koi nam je saòuvao neki pismeni ugovor A-
minte kralja maéedonskoga, déda Aleksandra Velikoga,
sa stanovnici od Kalkisa. U tom ugovoru stoji zabiije-
ieno: kako su ovi uzajemno mitnice uredih. Taj ka¬
men u podértinama grada Olinta nadjen, poslà god.
1844. iz Soluna ondasnji auslrianski konzul i nas vrèd¬
ni domorodac G. Mihanovié, koi kako òujemo, mnogo
starinah slavjanskih za nas muzeura sakupljenih kod
sebe òuva.

U ambraskoj sbirci najvainii su za nas ostanci dviuh
neumèrlih junakah, koji su kod Sigeta u malom pred¬
stavljali veliku historiu naroda svoga. Tu se òuva:
maò, sisak (slem), i gvozdena kosulja Nikole Zrinsko-
ga*), a opet u drugoj sobi maò, buzdovan, àisak i
dragocèna zlatom i dragim kamenjem naresena konj¬
ska sprava Mehmeta Sokoloviéa. Pod ovom istom
spravom, i u istom ormaru leii bogati turski jatagan,
poklonjen ovoj sbirci od kneza Milosa  Obrenoviéa.

Za ovimi sbirkarai znamenile su za Slavjane i
dvè oruinice beòke. Vojniòka i gradjanska, u kojih
se mnoiina slavjanskoga oruija, zastavah, sisakah itd.
iz trideseto-godisnoga rala nalaze, kao sto i oklopja
Sobieskoga, Skenderbega, topovi Cèrnog Gjorgje itd.

Osim ovih gorenavedenih starinah ima Beè jos
veoma mnogo slvarih, koje su i za slavjansku histo¬
riu umétnostih, kao za slikarstvo, arkitekturu, muzi¬
ku itd. veoma znamenile, ali iztraiivanje i obsirno
prelresanje ovih, kao sto i onih gorenavedenih, òeka
jos uvèk trudoljubivoga Slavjanina, koi duboko éuti
one réòi Cicerona: «Quis est autem, quem non mo-
veat clarissimis monumentis testata consignataque an-

tiquitasa.

(Dalje ce slèditL)
 

*) Iz ovih stvarih vidi se, da je onaj obraz Nikole Zrìnskoga,
koi je Nikola Neli jednu godina poslè njegove smèrti u
mèduìzrezao, i koi je ovih godinah na novo s ilirskim pod¬
pisom u kamen urèzan izaàao, mnogo izvornii, nego li sve
kasnie slike, koje istoga junaka u bogatoj odeéi predstavljaju.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kralj. povl. oarodne tiskarnice Uru. l.Judevita Cir%Ja.