22
 

Gdi se slavski govor òuje,
Poglavarska volja stuje,
Roditelje déte ljubi,
Nit' tko drugom sta zia snubi.
To je draga itd.

Gdi osveta zna se zvati,
Dobro za zio povraéati,
Gdi rodjeni slavske kèrvi
Za dom umrét jesu pèrvi,
To je draga itd.

Smoini Boze vèrh visine !

Ti uòini, da negine
Medj Slavjani krèpost prava,
I négdasnja vel'ka slava.

Da je srééna domovina

Hrabrog' vèrslnog Slavjanina.

U Senja 1. Sèònja 1847.
 

Pog^led u Stajersku, Beè, Peètu I Poiun.
 

(Nadalje.)

U isto vréme kad sam posètio Beò, bavio se je
tamo i vladika cèrnogorski. Ja sam njega i prie po¬
znavao i pohodio sam ga i sada s mojim domorod¬
nim suputnikom. Neéu mu laskati, ako otvoreno pred
cèlim narodom kaiem, da je to najlèpsi òovèk, koje¬
ga sam vidio do sada, a imao sam priliku viditi ih
na hiljade. Za njime bi reko, da ide pèrvi u lépoti,
sadasnji ruski car. Kad òovèk onoga do 7 stopah vi¬
sokoga, u najboijoj dobi, cèrnim okom, cèrnom bra¬
dom i isto takovimi bèrkovi ukrasenoga muia gleda,
zaieti se duhom nehotice u ona junaèka vrémena,
kad su Hektori i Akili iivili. Taj poglavar onoga naroda,
koi kroz òetiri stolètja poradi verno saòuvanoga bri-
stjanstva kèrv svoju prolévati mora, zivi kao u pu¬
stoj tvèrdjavi, zaboravljen od svega svéta i obkoljen
samo od divjih kèrvnikah, koji mu isti zivot zavide.
Nevoljnoj Gèrckoj pritekla je sva Europa, da ju sa
svojimi silami opet iz mèrtvila podigne, ali na umo-
renu Cèrnogoru neée nitko da baci samo jedno oko
milosèrdja. Tamo je sve uzpalilo golo staro ime, tu
neée nikoga, da zauzme ni kèrst, ni véra, ni junaòtvo,
ni stradanje mnogih stolèljah. Gèrci su u dusmaninu
svome i nepriatelja naroda svoga i kèrvi svoje ima¬
li , a Cèrnogorac u svome najgrozniem nepriatelju
svoga brata ,po kèrvi i jeziku, a dusmanina samo u
véri gledati mora.
 

Kakovi su bili starinski slavjanski poglavari. kad
je narod nas pod staresinstvom joste iivio, isto takov
je sadasnji vladika cèrnogorski. Covèk kad k njemu
dodje, netrèba antisambrirati, najavljivati se po dvor-
janicih, i misliti, jedali je dosla svetaòno obuòen? ne¬
go kako i kada dodje, otvorena su mu vrata. Kod
pozdrava i u razgovoru netrèba opet mishti na duge
naslove, koje je nama latinizam i germanizam nari-
nuo. Niti je tu treba svétlosti ili presvètlosti, niti uz-
visenosti ili preuzvisenosti, niti sjajnosti ili jos manje
svetosti i prevozhoditeljstva, — prosta slavjanska rèo :
gospodine ili gospodaru s jedne strane, a brate i sin¬
ko s druge strane, pokrije sve nistetne ove kopòe
Suplih razgovorah s kojimi nam je tudjinstvo usta
napunilo.

U sadasnoj Europi iive samo dvojica nezavisnih
vladarah, koji su zajedno pèsnici. Ti su kralj bavar-
ski i vladika cèrnogorski. Kakov duh u ovom duboko
éutljivom muiu vlada, neka sude èitatelji iz ovo nèko¬
liko verstih, koje su izvadjeno iz njegove knjige
»Luèa Mikrokozmac, te iz pèsme, koju je posvetio
svome zemljaku Simi  Milutinoviéu.

S vnimanjem sam zemaljske mudracc

Voprosava' o sudbi covjeka,

O zvauiju njegovom pred Bogom:

No njihove razliène dokaze

Nepostojnost koleba uiasna.

Sve njih misti na jedno sabrane

Drugo niSta nepreditavljaju mi

Do kroz mrake zedna tumaranja,

Do niemog jednog narjeèija.

Do pogleda s mrakom ugajena. itd.

i opet:

U vrémenom i burnom iiliita
Covjeku je sreéa  nepoznala,
Prava sreéa za kom vjeèno   tèrii,
On joj nezna mjere ni granice:
Sto se vi«e k vèrhu slave penje,
To je visi sreée neprijatelj. —
Nasa zemlja mati milionah
Sina jednog ne moz vjenèat srèéom,
Samovladcem kad postane njenim,
Tad nazdravi èasom Herkulovom. —

i opet, kad govori o Poezii:

Budalama kad bi  vjerovali,

Poete su pokoljenje ludo.

Naiu sferu da noe nepolazi,

Bil' ovako lice neba sjalo?

Bez ostrieh zubah ledne zime

Bil' toplote blagost poznavali?

Bez budalah tupoga  pogleda

Bil' umovi mogli blistat svjetli?

Svemoguéstvo — svetom tajnom iapti

Samo duSi plamenog poete. — itd.