HOBVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj  IO.
 

IJ Subotu 6. Oiujka 1S47.
 

Teèaj Xfll.
 

.... uSvima, svima —

Zulumèaru, uboìci,
Proiteno je svima — svima

Samo nije izdaici.'«

A. N.  Gostovinski.
 

Clrob kaludjera.

(Iz devetog stolètja.)
 

Moslavinskih sréd  planina'
Samotan se grob vidjeva ;

Nit ga krasi mraraorina,
Nit ga suza kà poléva.

Tam nit slavulj drobna plica

Milotuine pèsni cvili,
Miti njeina  golubica

Vérenika svoga krili.

Vèrh slolétnih javorika' —

Ko cuk noénih u srèd traina' -

Vijar tuda tol'  urlika.
Da se ori sva dolina.

Al nit jauk od vétarah
Nit samoéa smèrtne slaze

Uzrok nij', — sto sréd njedarah
Tebe èami obilaze.

Sto ti kèrvi tèk ustavlja
To je priòa èudnovata,

Kà od ust do ust se javlja
Kroz vèkove do tog sala.
 

Cudno sanja Bèlin bane
U svom dvoru JeUngradu;

I òim vedrà zora svane,
Doziva si gospu mladu.
 

Tijo njojzi tada kaze :
sSlusaj kruno lèpolica'!

Ak te noéi san nelaie.

Do mala ées bit kraljica...«

Slusa iena gospodara
Pa mu tada probesèdi :

oObmana te bane vara,
Dobar Hristjan san neslèdi.»

Nu sto sèrce slabe iene
Govorase — ban nebaje;

Veé napiie nebrojene
Knjige na sve svèta kraje.

Kupi druibu sebi sliònu
Pod buntovnu svii zastavu.

Da ugrabi krunu diènu
Starom kralju Radoslavu.

Al pravednu stvar Bog stuje;

A sto njegov stvor gizdavi
Oholasto napastuje.

Od snizenja to izbavi.

Mnoi velmoiah prevehka
Osta verna Radoslavu,

Pa on kèrvju bunovnika'
Od bojista bóji travu.

Nu Bèlina — tasta slava
Kog je prije zaslèpila —

Sada zmija devet glava'
Osveta je ogérlila.
 

10