HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 14.
 

U ISubotu 3. Travnja 1S47.
 

Teèaj XIII.
 

Opet vojska od Kozaka'

Ceijad  sviesna ì krieposna,
U slobodi kà boravi,
Druge uzde ter nepozna,
Neg kù sama sebi stavi.
 

Gundulic.
 

Duboka misao.

ked burnog jadranskog mera.
 

Puòina se sinja  zanijala

Ko da neée medj ialom ostali;
Val se diie preko drugog vaia,

Veéi dodje, pak ih oba strati. —

Ja tu dodjoh, te s mirnieh obalah
Stanera more pènece gledali : —

Nu nemislih, kako je ostala

S morskieh pènah krasna Lelje raati ;

Nit ja mislih na boga Nepluna,

Kit kud carstva njegova se .sire,
U kieh eto podiie se buna:

Veé ja mislih raisao duboku

Koja do dna od sèrca dopire,
Ja vam mislih — na mù modrooku. —

Il Jena utèlia.

Sa prozorah grobnièkoga grada

Gledam stène, gledam polje ravno.

Te u duhu vidim gdè vrag pada,
Koga bije rod ilirski slavno.
 

Tako misleé ode duh nazada.

Preslavi me u to doba davno,
Kad sve tèròa od stara do mlada.

Da se spremi na pobìtje glavno.

U celi sam — i hrabro se borih,
Dok slrèl vraija s konja me obori
I drugovi prèk mene odjasu... —

Moja deva bas ilirske éudi.
Doma plaòué tiem si tèsi grudi:
«On je pao za slobodu nasu !•

U Grobniku 14. lipnja 184ó.

Zivotopis Vasilie Igrurova, pustarsliogra
djavoia.

Priobéen po njegovom unuku, koza£kom majoru.

Ako dodjes ikada u zaviòaj donskìh Kozakah,
nemoj se zadèriali samo u Novom Cerkaskù, nego
nastavi svoj put dalje k séveru, posèti osobito pusta¬
re medju Donom i Maniòem i obale réke Sale. Tamo
ées naéi jos slogod od starokozaòkih obiòajah. koje
svakako vrède, da se s njirai spoznas ; tamo ées se
mozebiti josle sastali kad i kad s Ijudmi, koji su na¬
lik na moga dèda   taku sto se lice struka   njegovoga

14