HORVATSKA, SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 23.
 

IT Slubotu 5. liipnja 1S47.
 

Teèaj XIII.
 

Glas je, da ona od detiuje
MIeène puti pomàs kuha
1 na ovnu preko sinje
Noéi leti vragoduha.
 

Ivan Gundulié.
 

itranibaia Hèrpalo.
 

Na pianini u Bosni ponosnoj
Stoji kula Djasenovié Age,
A kraj zemlje zvane Ercegove.
Jednoé Aga dozivase sluge,
Tere njima junak govorio:
«Sluge moje, koje no sara pozvo,
Réè je moja a varaa zapovèd:
Evo meni mnogo dodijao
Teiki zulum Hèrpale ajduka,
Koi no robi oko moje kule,
Jedva mene s vama nezarobi,
Sakupite Turke Djasenovce
A junake sto vise moiete,
Oruiane sa bojnim oruijem.
Da mi dodju prie neg li svane
Trikrat zora i sunce ustane,
Otit éemo potraiiti gnjezdo
Od Hèrpale kaurskog ajduka,
Koje obra na gori Bélaéi;
Jer tako mi sveta alkorana !
Volim dobit Hèrpalu ajduka,
Njegove se kèrvce napojiti,
Neg ìi polak od Starabola grada
I pò zemlje cara silenoga.
 

Ako li ga uhvatiti budu,
Bacit éu ga u tamnicu tamnu,
Stavit éu mu gvoidje oko vrata,
Morit éu ga i gladom i iedjora
A najposlè na kolac nabiti.
Da no vide Turci Djasenovci
Kò poginu kaurski ajduòe,
Koi no robi buie i dévojke,
Koi no pali sela Djasenova
I plèn nosi na goru 6élaéu.>
Vèrne sluge njega poslusase,
Bèrzo oni èetu sakupise,
Hrabru òetu do trista Turakah,
Istom sto li tretja zora svanù,
Sidje Aga iz visoke kule,
Poklam bi se s bulom oprostio.
Ter pozdrav! druibu od bojnikah,
On ju vodi na goru Bèlaéu,
Odu Turci kano mèrki vuci,
Potraiiti Hèrpalu ajduka.
Vèrh na gori na tvèrdu kamenu
Na Bélaéi, kaiu ljudi tamo
Arambasa Hèrpalo poòiva,
Kad se vrati od iudjena lova,
Koji no se lovi a Turakah.
Trudan junak zoricu zaspao.