HORVATSKA, SLAVONSKA I DALUIATINSKA.
 

Broj 33.
 

V Subotu 7. CLolovoza 1§47.
 

Teèaj XSH.
 

Ono lice, gdè mi sivà
U ruzicah zora bila,
Sad je draèa bodelljiva
I ma vèèna noe nemila.
 

Ivan Gundulic.
 

IVd svobu MuSickog^ft

{god. 1846.)
 

Duse silni, iskro vatre buije.
Svela piesmo, koju Bog je pievo,
Lukiane tvom pepelu evo
Suze ronim grobu na podnoije:

0  da   mi je Tvoje duse sila.

Da se mòre gnjeva raoga siedne

1  od tvoje usporaene jedne

lj glas vriedan da zavapi vila.

Gnjevne u meni dize kàrv talase.
Ah nemogu da làrpim uvriedu,
Neznam muòat u takvom pogledu,.
Sàrdile me uòi vila glase.

Rod moji kome s Tobom lue utàrnu,
Ide, da te zaboravi   bàrie;
.ledva na grob kàrst ti dàrven vàrie
1 te zemlje màrva uz prigàrnù.

Prosti, prosli, pievòe uzviseni.
Sto rod korim i neharno doba.
 

Gdie ti raste draòa povàrh groba
Zaboravnost prieteé uspomeni.

Zao mi je,   teiko iao mladu.
Sto se mraraor trai! sve to gàrdje
Za vuhvenstvo, za bogate hàrdje ;
A Tvoji Ti jedva za grob znadu.

Jedno samo utieba je meni.
Da, u pàrkos spomenikom svima>
Tvoja lira smàrti Te otima.
Da u iivoj iivis uspomeni.

Tàrnski.
O istriansliih Slavjanih.

(Iz laljanskoga èasopisa L'Istria.)
 

(Nadalje).
Porodilja oslaje nèkoliko danah sama ! sve ovo
vrème neobujc nikada cipeije veé samo beòve. Prie
nego sto zapoòne s drugimi domaéimi ienami opet
obavljali kuéne poslove, otide u svoju iupnu cèrkvu,
u koju neulazi prie, dok ju iupnik neblagoslovi i ko¬
mu ona zatim pokloni jedan kolaò a blaienoj devici
.Marii upali jednu svééu, koja mora neprestano gorè¬
ti, dok se nepotroli.

32