176
 

Nikad Riraljani nisu cèrpili drarae iz historie svog
naroda, zalo sav òar poetiònih obrazah stare Italie, i
dogadjajah splelenih fanlastiònira slikaraa n. p. Rurau-
la, Horaliah i Curialiah, oholog Tarquinia i Lucrelie,
Porsene i Scevole i Koriolana neraogose nigda progo¬
vorili hiadnim dusam latinskih pèsnikah; oni su ra-
dije tudje skazke uvadjah u pozorisle iivola rimsko¬
ga, i predstavljali su Iphigeniu, Edipa, Prometea i
Artide, same inorodne predmele gèròke; kao sto su obra-
tno francezki Kernel i némaòki Kolin ozivljavali opel rim¬
ske junake na svojim pozoristaraa. Tu nili je poma-
gala opomena Kalona, jedinog po duhu pravoga Rira-
Ijana, niti odluka senata za prognanje gèròkih sofistah;
grekomania se utisla u iivot rimski, svako zio s òila-
vog sveta nahodilo je utoòiste svoje u Bimu dokle ni¬
je izcédilo slaru prostotu zalérlo dobri ukus i donè¬
lo unutèrnje razorenje, a s njira i pad duha, stoje za¬
tim svu propast uzrokovalo Rima.

Tako prolaze svi oni narodi, koji slanje bilja
svog neosnivaju na temeiju narodnom, koji nepoziv¬
lju Iradiciu naroda, kada se za odhranjenje svog na¬
rastaja radi ; i kada uvèrenje bilja nepociva u cèloj
masi naroda, nili jedan duh sve oiivljuje. — Drugòie
stvar stoji s Gèròkom, Gèrci su imali i poeziu i lite¬
raturu narodnu: Gèròka je iivila sva u tradicii, u ko¬
joj saòuvao joj se je duh narodnosli; a ova (narodnost)
je opet Gérke saòuvala od konaònog uginutja; jer i
danas Gèròka iivi.

(Dalje ce slèditi).

Kazaliste zag-rebacIi.o.
 

Dan 23. t. m. bio je u nas dan obéega veselja !
uzhiéenja, jer su taj dan, kako je nasem posluvanini
òitateljem iz izvanrednoga narodnimi bojami svetacno
utistenoga priloga k nasim narodnim novinara istoga
daturaa poznato, u Zagrebu sakupljeni olci doraovine
jednoglasno zakijuòili. da se u sve javne poslove nas
mili materinski jezik na mèsto latinskoga uvede; za
ovaj od svih   doraorodacah   Ioli   ieljno   oòekani dan.
 

Pisandri contigerunt, et unum et diversis hiatibus tempo-
rum corpus efFecerit? in quo opere inter historias caete-
ras interitus quoque Trojae in hunc modum relatus est
quae fideliter Maro interpretando fabiicatus est s bi Iliacae
urbis ruinam. Sed et haec et talia ut pueris decantata prae-
tereo.» — (Saturn lib. V. cap. 2.)
 

kojim   nasoj domovini nova i bolja doba nastaje, do¬
stojnim naòinom   dovèrsiti, odvaie se ovdasnji slavno
poznali priatelji i sve hvale vrèdne prialeljice   narod¬
ne   glasbe   naseg   veleumnog   rauzikalnoga    pèrvenca,
prekrasnu Lisinskovu operu nLjubav i z^oba,i<  koja je
prilikora   svoga pèrvoga ukazanja lolikim uzhitom od
slrane nasega   obéinslva primljena bila,   pri  svetaòno
razsvèlljenom gledalistu   predstaviti.   Kazaliste je bilo
dubkom  napunjeno i premda je nesrèéa htèla,   da se
nisu   ovaj   veòer   glasovi  nasih   prevrèdnih   pèvaòah
zbog sluòajne nerazpoloienosli, (kao ilo se ufarao) u
onoj jasnosti i Ijubkosl! razvili   mogli,   kojom su nas
veé tuliko  putih uzhitih bili,   ipak s obzira tako sve-
taònoga dana, koi je sva sèrca jednim vestljem napu¬
nio, ! dobre volje one   vrèdne   gospode,   koja   su to
veselje svoiim trudora iz jedinoga  rodoljubja jos  po-
veéati   barera   kanila,  nebiase   pleskanju   ni   kraja ni
konca,   sto nasem obéinslvu veoma na slavu sluii, jer
dokazuje, na koliko ih je cigla malerinska rèo uzhili¬
ti kadra. U oslalora milo nam je  bilo ovim povodom
priraélili,   da nase obéinstvo dobro   zna,   samo   ako
hoée, kako valja svako domorodno teienje,   ma   ono
i neposlo posve za rukom, primati, to jesi, blagoslju,
jer   ona   je jedino sunce, pod kojira sliòni plodovi do-
zrèvaju.     Hvala    dakle    nasem   njeino   éuteéem   ob¬
éinslvu; no jedino ielili bi bilo, da nebude pristrano,
nego da ovu blagost i na sva ostala domorodna teie-
nja i nastojanja   razprostrani i onda se svemu dobru,
no jedino onda same nadati moiemo ! —   Pod obéim
klicanjera  sa svih stranah   daidìlo je cvèée   na ìgrali¬
sle: njeina priznanost   osobilo   nasim krasnim dorao¬
rodkinjam ,   koje   tako rado svaku priliku poprimaju,
da nas narodnim pèvanjem razvesele, a nadasvime pre¬
vrèdnoj rodo- i umètoljubivoj visokorodjenoj   gospoji
R.. rodjenoj   grofici Er...y,   koja je   svojom   vésti¬
nora uvaj kobni veòer  dvostruko sjala, buduéi seje s
nepriaznim okolnostmi uprav  boriti   iraala.    Slava joj
a svim ostalim sèrdaòno hvala na   dobroj volji!.. Ze-
Ijiti bi bilo,   da   bi se ova prekrasna   narodna opera
òira  prie opel predstavila,   jer kao sto srao   rekh ne¬
priazne  okolnosti   nedopustise nam ovaj   put   njezine
slasti    sasvim    uiivali,    a   buduéi    da    srao    uvére¬
ni, da ove okolnosti sluòajne  biahu,   nadarao se,   da
éemo   opet onu neizreòenu slast  poéuliti,   koju   smo
poéutili, kada smo pèrvi put ovo lèpo délo   g. Lisin¬
skoga slusati priliku imali.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Tiskom kralj. povl. narodne tiskarnice Ura. lijudevita (liaJa u Zagrebu.