178

Svetom iitja dan osvane,                                   bi ira sama   skromnost   nedozvoijiti,   kada   ih,   velim.

Od Ijubavi, s kom najmanji                               nemilosérdno   i hez   obzira bacaju, ! to samo   da   se

Milost boija stvor nadane.                                  mogu za jedan   trenutak po modi nakititi i obuéi.    S

ovog  gledista   izdavani su bili òesto zakoni,   imenilo

I ko ljubav praizvora                                              ,.      .  •    •   i-    ■           .    i- .      ■     .   .,   « ■

Z           '^                                                       radi nosnje haljinah.   no je li slo koristilo; jesl samo

Sve Ijuba,! sto je vì-cna,                                                    ...                ,            ,.                  .   .,             ,,      .

/      .            '                                                  piscima,   kojl su otuda gradju za  slalisliku   proslosti

I ljubav ie moja k tebi                                       , .   •,•

_           ■'         ■'                                                                          kupili.

Rajska dèvu bezkuneòna ;                                          k,       •          . ■            •-•••.           ■      t

''                                                                               Neumerenost je granica uzivanju, islo onako, kao

Ona vékora  uieslat nece,                                    ».-.-•        i           --i                 •               t^     .

f^                            _                            sto je trosenju   ekonoraickoni   razsipnost.    Treca gra-

Sarao izvoru svum ée s' vraiit,                            .             .                  ,                   ,   ....                    ,  .

nica   naziva se prekunaravnust   ilili   prevrat   dusevni;

Gdè ée u ljubvi i blaienslvu                                  .                                           .....                ...

jerbo se narav sama po sebi neizopacuje, nego ju Iju-

S tobom dane vèòne iralit.                                 ,-               ....        >•„.,•,       ,

di prevraijuju i izopacuju. Buduéi pako,  kau sto zna-

P   ' '        mo,   da  je boi   òesto s nasladom skopòana, zalo prì-

Po trèba     liUksu^a                       metili je   moéi u hislorii luksusa i takova   pojavljenja

(Iz nèmaèkog.)                                       ^^°   "• P' rimske   gladialorske  igre,   boj   zvérinji na

(Nadalje).                                          pariikom   bolevardu,   u   kojih su  ljudi   veselje svoje

-------                                            nahodil! u mukama.    Onde samo ,   gdè je  veé narav

Islina , nahodi se u njiraa (velikim varosima) i     sasvira izcèrpljena, gdè je dusevna nemoé, hlepeéi za
mnoiina Irudoijubivihijudih, koji pored svoje vréd-     prazninom, zavladala, onde se istom izjavljuje lako
noée i urednosii ne samo uiivali se, nego i po koi     zvana rafiniranost, i kuja nista drugu nije, nego nena-
novòié i prislediti znadu. Ali iraa i proletaracah, i lo    jaziva razdraienost naravi, kuja opet bez posredstvu-
ne sarao pod imenora rabolnikah, nadniòarah, dangu-    juéeg podsirekavanja uebi mogia biti. A buduéi da
bicah i prosjakah, nego i takovih , koji pod plastom    je navika i s najnenaravniira stvarraa Ijude spriateljili
priliònog stanja, kada poraoéi trébaju, òeslo sa inaòe     kadra, ! to jos taku , da se jedva s raukom od njih
svetim imenom sramoinoga sironiaslva sebe pokriva-     otresti i progledali raogu, z-ilo je u takvira sluòajevì-
ju. Ovo naòelo luksurioznog postupanja , koje bi se     ma vèrlo muòno opredéliti, kada luksus zbilja preko-
najprie iraalo brinuli o svojoj sirulinji, najvise opazu-    raòuje narav. U ostalom raoiemo se u tu svèrhu o-
jemo pri ienskoj kitnji; zenske osobilo iure se, da po     slonili i na slroiinu izlrazavanja, jer lu òuvslvo malo
modi zive, i da za drugima nezaostanu. Pak ni to ni-     poraaie, koje se lahko svesti dade od obiòaja i navi-
je jos dosta. One bas iele, da dokaiu, da po modi     ke ; tu je kadra samu raisau irèzna pomoéi.
zive, zato kad im kakva haijina ild. dolikuje, liole se     Tako se policia vise pulih nadje u smelnji s na-
i diiu. One nisu u slanju propustiti, da nepohadj;iju     stojavanjem oko zdravja i naravih (Sitten). Jos se
promenade, balove, koncerle, teatre, basòe, na kojim     n. p. ni da danas nije dorèsilo pilanje, bili ih nebi li
méslima se osobilo dopasti traie i sreéu kakvu naòi-     dozvoliii bludniòke domove, prerada javno ranènje, ka¬
niii. Sto vise i isla cèrkva postala je raèsto od koòe-     ko nam se òini, to sasvim zabacuje, i jerbo se i sarae
nja i haòenja. Medjutim mèsto lo poradi svelosli svo-     vlade slide podupirati takve zavode bludi. No kad se
je preòi veoma lahkumisljenosl, te ju primorava, da se     s druge slrane poònu navoiiiti opet ona i una ubisl-
snebiva i ienira. Da uvaka preuzetnost i izopacenost     va, koja su raalere nad svojim porodom pokazale,
duse lahko prelazi i u konaòni prevrat i nistetu, lab-     kad se promoiri pomur, koi iz sifililiòkih bolestih
ko je dokuciti. Dusevna i télovna nemoé zajedno do,    proiziazi, kada sakriveno kvarenje, kad izgled mnogih
laze. Kuliku dévojakah neiraa po velikira niéstima, sto     mladiéah, koji u takvom bezienslvu propadaju, prò- j
se jedva suhim hlébuin hrane, pak opet kad ih na     mislimo, lada ireptt mnoge spopada , i za odèriati
sokaku vidis obuòene, cini li se, da Bog zna kako ho-     òislotu naravih s najveéim zapalom o burdelima go- j
gaio zive, da ih nebi izlrosene òerlice lica od skèrbi     vore. Ali nahodi se mnoiina i drugaòiih sluòajevah u j
i brige izdavale. Koliko imade njih, koji ni òestite     kojinia se nenaravnost! nesarao odkrivaju, nego ! od-
kosulje neiraaju, i opet po dvoje troje haijine nose.     stranjuju. Dokazalo se na mnogo raéstah. da se u po-
Za uvakuv su svèt posudiunice pravi ponor, osobi-     laj! gore kujesta ! sramutniega dogadja, nego li javno.
lo zbog haljinah ili kakvih vrèdnih slvarih, koje mui-     Da se zivotinja vise puta zarad nauke muci, imade
da za spomen nasiedja imaju, i koje   izdavati   morala     jos   razlog, no kad se i izvan toga to òini,  i to samo