56
 

ona òovieku shòniìm? Sto oklevas, zasto se nelatis po¬
sla! — Jest jesl!  òoviek si jc um prosvieiio, a sàrce,
tu klicu èudorednog bilja zaneraario je sasvime. Odatle
biva, da najprosvietjeoii um robuje pulenosli. Stid nas
obuzima,  sravnivii   um  i   sàrce  obraienìh   muievah.
Kolik  to odpor 1  Um   ìm   umstvuje  umom  uprav Isu¬
kàrstovim , jezik   sbori   jezikom   uprav  Isukàrstovim,
dà,  u  svojoj mudrosti ì njega hoée   da  nadkrile,  te
nalaiu viie nego je i on naloiio. A kad upitas, kako
ti ljudi iive, prepast ées se. mnijuèi. eno angjela  gdie
se prelvori   uprav  u  Belzebuba.   Tko nevieruje neka
òita iivotopise uòenih muievah proslih i sadasnjih vie¬
kovah, pa éese kruto uvieriti. Takova svietlost, nije sviet¬
lost nego   uprav traina!   Takovi ljudi. akoprem su Bogu
suétvo proniknul!. neznadu. òerau sluii sve.sto na svielu
vidimo.  —   Niòemu   drugomu,   nego   da coviek   bolji
postane. — Jesl   sve   druge   nauke dobivaju cienu od
shodnosti   za   poboljsali òovieka.   Gudorednost   mora
bili zadnji cilj òovìeòjih   naporah.   Pa uprav   ovo   ne¬
znadu ili neée da znadu najveéi mudraci. Nani se pako
koia  jeii   nad   posliedicamì   tolike    Ìzopaòenosti.   Da
nam trieba birati izmedju izkijuòivo prosvieijena uma
i ugladjena sàrca, neh! se mnogo dosietjali,   korau da
pàrvenstvo damo. Prosvieljen um òini òovieka smiontra
dàrzovitim, opakira, prevratnim, buntovniòkim, a   ugla¬
djeno  sàrce,   miinìm, krotkim, podloinim i   smirenim.
No kao sto se oba skapòaju u jednom suétvu èovieka
tako trieba, da ih jednako prosvìelìmo ! ugladìmo. Um
vienòajmo sa sàrcem, a iz toga braka porodit èe nam
se   railo òedo   zeraaljskoga   blaienstva. —  Kako nam
dakle mora mìo bili zavod, u kora se veéi obzir uzi¬
ma  na sàrce   nego  lì   na  um.   A takov je   zavod kaza¬
lisle. —  Ili vidis Ijubezljìvu  majku , kako se za   svoju
diecu stara, ili sina, gdie kàrvavim  znojem stiòe bra¬
no   siedim   roditeijem,  ìli otca. gdie   u   biesnuci   dieci
sàrce ciepa, ili  dievojku. gdie s prevarene ljubav! veh¬
ne ì  gine.   ìli hrabra  zatoònika   gdie domovinu   brani
ìli   podlu izdajicu,   gdie joj   o   propasti  radi,  sve lo
dieluje moéno   na sàrce, ! nevidivo ga miekòi i ugla-
djuje.  Zato  zdravstvuj   nam zavode,   koj   nas   samim
sebi podobnie òinis !

Coviek prosvietivii ura i ugladivsisàrce, nepre¬
slaje raditi o svom usavàriavanju, Jos rau preostaje
lìelo, koje da ugladi, da lako poslane diòan izraz
pleraenitoga duha, Tielu predpisa on zakone, polag
kojih da se kretje,   ! ono sto misli,   òim najsarvàrse-
 

nie izrazi. Kano bitje,   koje Irieba druztva, tarsio se
je òoviek pronaèi naòin, kako da ihu druilvo postane
vrielom neopisivih slastih. U druitvo dolaze ljudi raz¬
noga   stalisa spola i  dobe. Sa svakim trieba inaòe po'
stupali. Odatle proiztiòu zakoni, kojimi se svako drui¬
tvo ravnati ima,   da se  svaki   ito najbolje  zabavi,   a
nitko neuvriedi. Velika doista zadaéa. no potriebna da
se izvede. Tko nepozna tih zakonah. njega svalko za
neotesana dàrzi,  pa   pozobao   on sve   znanosti svieta.
Tdko biva, da se òesto i najmudiii òoviek svim zaraie¬
ri, a sriednja glava svim dopadne te srieéu steèe. Tako bi¬
va, da se òeslo bistre gldve zapostiave, a plitki umovi
u  òastih   bliste.   S  toga  mudro   veli   nasa  poslovica:
u  zalud  je naòin   gdie   neiraa   naòina. Odatle   vieòno
roplanje na nepraviònost svieta, da se vise stuju glum-
stva,  nego prave sposobnosli duha.  No  tko je tomu
kriv.  da se je onaj  svojim   Ijubkim  i  prìjaznim naòi¬
nom dopao, a ti da si se svojom  strogom uòenostju,
porad ukoòenost! i neotesanosti zamierio ? Je lì ti na
òelu napisano.  da toli prosvìetjenim slovis umom? Tko
ti moie u nularnjost nazrieli? Nije li naravno, da òo¬
viek   sudi polag  vanjskoga   lica sliku duha? Iznesi aa
vidielo  liepim  naòinom   ono,  ito liepo   znades, pa e-
no   gdie   si svoga   pliinouiiinoga   takmaca  nadvladao!
Na koliko zavisi srieéa òovieka od Ijubkoga i shodnoga
ponasanja, uòi svakidanje i/kustvo. Sto da reòemo da¬
kle u zavodu, gdie  se tu uraielnost nauòiti   moiemo 7
Netrèba li da ga u zviezde kujemo? Jest kazaliste je i
u tom obziru vriedno   da se slavi.   U kazalistu moies
vidieti, kako ti trieba  svako udo  shodno kretati, rieò
gibali, s raznimi osobami sboriti ì ljubko se zabavljati.
Ondie ées se nauòiti. kako da krasolu tiela uzvisìs, i du¬
hu liepsu sliku podielis.    Ondie ées postali òoviekom
vanjski sa svim ugladjenim. Tko je na pozorislu vidio
dievu, njezna i vilka slasa, pratio njezina kretanja, mo¬
trio njezino   ljubko poslupanje, slusao òarobni romon
njezinih rieòih,   le   nije sav   odusevljen  uzklikao: kra¬
san si  mi zeraaljski   stvore i puno draiestan?   Tko je
gledao plemenitu muievnost, ozbiljnost ì ugladjeno po¬
stupanje muskarca; molrio jedrost struka jakost njego¬
vih misicah, opazio vatru njegova oka. te slusao òaro¬
bnu silu njegova glasa. pa nije uzkiiknuo:  i li si islo
krasan. kano ì tvoja drugarica,   doista ti sì kruna ze
maljskih stvorovah; kano srieèe da sam takov?
 

Udrednik i izdavatelj Dor. Ljudevit   Gaj.
Bàrzotiskom kralj. povl. narodoe tiskaruice Ura.  Ei|udevita CìaJa u Zagrebu