58
 

Al tvoim vragom sjajna
Kruna je vrh glav»^

A ruke od krvce
Do lakta krvave.

Nu tko ée preokrenut

Tu bozju odluku!
Srieéa ée pristupit

Prihvatit ti ruku,
U visoke hrame

Odvesl te, ne vieslo,
Gdie ti ima od Boga

Odluòeno miesto.

Visoke planine

Svoe ée srebra pune
Metal ti na glavu

Oriaske krune;
Dunaj, Sava. Drava

Nosit pàs od glata,
Troje more miraz

Od bisera i zlata.

A kakve poklone

Sin da ti donese,
Pristale najmladju

Cer Slave da rese?
Na dar ti ima samo

Jedno slovo kratko
Al ko slovo Hrista

Spasonosno i sladko.

Veé ga j' zabieljezìo

Na prvi list lieta^
Cielovom upisao

Sried ruiina cvieta;
Sveòera njim krila

Jugu nadahnuo,
I sried tajne noéi

Zviezdam prìsapnuo.

Ali nesmie kazat

Sad sin joste tebi.
Sto su razuraieli,

Andjeli na nebi!
Doé ée Gjurgjev danak,

Nebo ée se otvorit,
Slovo zlatnim' trubljàm'

Na zemlju proorit.
 

Slo ée onda krunah

Sviet {lenudjat tebi.
Ti neées neg lipov

Vienac uzet sebij
Poshednji razkrsit

Svietu maò krvavi,
Ljudìiki vladat diecu

U miru ì slavi.

St. Vraz.

WleKto o kazaliètn.
 

(Nadalje).

4) U zivotu òovieòjem imade sladkih i znhkih òaso¬
vab. Sad ti grane na nebu srieèe iarko sunce, a sad
se kupe tmasti oblaci gromom prieteéì. Neima na svie¬
tu òovieka-, toli- bogata ì srieéna, i toli vesels i sedo-
voljna,, dai wu se kadkad koja nesrieéa neagodi^ i<&
turoban i nezadovoljan nepostane. Òoviek od naravi
gleda od sebe odstraniti ono, ito ga zalosti, leiec
neprestano na cvìetoplodna veselja polja. Ali kud da
se okrene, kamo da opravi stope? U druitvo medju
Ijude ? — ali toga òesto neima! dali na polje u slobod¬
nu narav, gdie sve u veselju pliva ? ah òesto je nepo¬
goda, pa sam zadubio bi se u misi!, pa turobnu
duiu jos veéma raztuzio!' On podje u kazaliste
dobro znadué,. da ée se lamo sasvira razvedrili moéi.
Ima komadah. koji su hai razveseljenju namienjeni.
Najbolji umovi nastojahu umiestìti sve, sto je dosiet-
Ijivo, i sto òovieka uprav u smieh natierati moie. Da
je to najplemenitia, najkrasnia ì na^olja zabava, samo
onaj dvoumiti moie, koi u kaiu zaborave òami Tà
svakidanje nas izkustvo o lora bolje uvierava, ne¬
go da bì obiirnìm razglabanjem te isline vrieme u
zalud traldi. Kako dakle dobrodoslo mora nam biti
kazaliste ì s toga obzira! Kako se moramo veselili
da nam je uviek otvoren kladenac, gdie da se iedni
studene najòistiega veselja napijemo vodice !

5.) Coviek òim se osviesti, veé traii istinu. Jurve
diete pita roditelje: majko ili éako! sto je ovo ili ono,
zaito to. a zaito opet ono? A kad mu majka odgo¬
vori lada pitali prestane, mnijué, da se je istine
dokopao, raa ì nije bila. Mladié lako railuje istinu,
da mu sàrce od radosti plesa, kad uzraoie reéi: eto
sad znadem jednu istinu vise. Cim dalje, to se u òo¬
vieku pojavljuje sve veée te veée teienje za istinom,
tim sjajnim alemom u kruni òovieòanskih krieposlih.
Nékoje na loliko obaja krasota istine. da u svojoj
nadrimudrosti isloga Boga laiju biede, mnijué, da se
njegovo svelo objavljenje proiivi istini, za kojom cieli