HORVATSKA, SLAVONSKA I DALUIATINSKA.
 

Broj  19.
 

U Subotu 6. Svibnj'a 1S4S.
 

Teèaj XIV.
 

Raziici kad se putovi ti otvore . , ,
Kad blieda zloba za tobom spiedi se   . . .
A desno i lievo ponor zieva :
Zviezdicu Genia tad samo sliedi! —-

O. Oslroiinski.
 

Pozdrav Zag-orju.

Zdravo sladke okohce mile,

U kojih sara Ioli izkusio

Slovinskoga gostoijubja sile,

I naravi blagom s' uzhitio ;

Zdravo kraju, gdie se milo vode
Sàrcab dari i majke prirode,

Tvoj je izgled vilinsko òaranje,
Koje sàrca radostju napaja,
Naiìeb vilah lì si mirno stanje.
Prava slika zemaljskoga raja;

Milo nam se  pruias izza gora',
Kano vali prieko sinjeg mora.

Cvietje, trave, gore, bistra vrila,
Gajni briezi, ì bujne doline,
Sladki romon slavuljeva cvila,
Koi poje prie  neg sunce sine,

I prijaznost tvojieh stanovnika'
U mora sàrcu ostat ée uvika.

A od tvoga prirodnoga blaga,
Joste viie ta me dirnu slava ,
§to si liepa okolice draga ,
Naiìeb predjah lì kolievka prava :
Joi u lebi Ijubezno se gàrle ,
Triuh bratah do tri siene vàrie.
 

Jos se vàrti po predielih ovi',
Majka Slava, sto nam  ime dade,
I i njom stari slovinski bogovi,
Suznim okom glede naie jade ,
Oplakujué sudbu svoga puka,
Kom je sàrce umàrlo i ruka.   —

Stani, iico, ta nezuji tako
Jadno sàrcu odzivljué se mome,
Jui moj narod, i aku 'e pao jako,
Nahodi se u iivotu svoune,

Zdrav ée biti, kad mu otvori oòi
Sveta istina i u sàrce se stoòi.

Ta dievica kada ga prosine,
I kad bratac spozna brata svoga,
Neima moéi, da ga nalrag svine,
Svemoguéa jer je bratska sloga,
Ali zalo k slozi hìtìt trieba.
Ili tudjeg viekom jesti hlieba.

Lìepo'e noéju vidiet zlatne zviezde,
Gdie se viju po òistoj vedrini,
Bieli miesec kako med njim' jezde,
Ko òarobna plavca po puòini:

Kroje zviezde, sajni miesec sjaje.

Al! zato sve joi noè oslaje.

19