HORVATSKA,  SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 33.
 

IJ Subotu 3. L.ipnja 1S4S.
 

Tecaj XIV «
 

»?Ca  oruzje !«  vi prot nami.

»»Na oruije !m<c mi prot vami.

Doraovina vasa zove,

A i nasa svo'e sinove
Vi lioéete, — a mi, tak nam Boga,
Jeddo za sve, a svi za jednoga.
 

Ka oruzje !

(kao odziv na Veicljenjiev poziv : « Jegyverte.'»).
 

Evo braljo, glas nam sliie.
Da se duiraan na nas diie,
Koi u gnjevu salàri iilj
Nasu kuéu i ognjiile.
Sta   zar neima naia domovina.
Da ju brani, vierna, hrabra sina.'*

Ima, ima na  hiljade

Koi bai svaki umriel znade,

Umriet il! nadvladati.

Slavi lìce osvìetlati.
Neka samo, neka dodju amo,
Ko sto valja da ih doòekamo.

Mi Hàrvati pokraj Drave,
A Slavonci pokraj Save
Kraj Dunaja Sàrbljin slavni
I kraj Tise, —• svi pripravni.
Da ih ili vodom napojimo.
Il tatarskìm mesom nahranìmo.

Kad je zrielo, pada voée, —
Nek ini bude, kada hoée, '
 

Bog pravedan neka sudi

A i drugi urani ljud!,
Dà li oni, dà l'mì sagrieiismo, —
Mi, — ko'i samo svoje svedj branismo?

A prot sili branit svoje,
Sveta duinost svakog to je ;
Oj duimani, kaite sam!,
Jesrao 1' bil! proti  varai,

Dok vi na dom i svetinje naie

Nepruiiste klete ruke vaie?

i>Na oruije !« vi prot nami,

«■Ka oruije!««  rai prot vami

Domovina vaia zove,

A !  naia svo'e sinove
Vi hoèele, — a  mi, tak nam Boga,
Jedan za sve, a svi za jednoga.

Hajde dakle, hajde amo.

Da se jurve ogledamó,

Ak ste i vi hvastavice,

Nismo un! bai kukavice;
Nek se dakle boija volja vàrsi,
Buzdovanom nek se sablja kàrsi 1
 

23