HORVATSKA,  SLAVONSKA I DALUIATINSKA.
 

Broj 27.
 

U Subotu 1. Sàrpnja IS4S.
 

Tecaj XIV.
 

A  iko zali danas  poginuti

Za pravicu i .svog roda sriecu,

Nije vriedan da ga zemlja nosi,

Nije vriedan, da se Slavjan zove.

Càrn mu obraz pred  bogom i svietom.

M.  Stoj a novié.
 

mas Jad i naèa nada.
 

Poraiuje misao nas kobna.
Sto za naiu od slo Uetah viernost
Ziguju nas puntarah iraenom:
Nu skoro ée Vidov danak doéi,
Vidit éemo, ito ée kom donici!,
Vidit éemo, anda tko je viera,
Tko li radi o nevieri kletoj,

Poraiuje misao nas kobna —
Traiit, iskat pulem zakonilim,
Opet traili', pak niit' nedobìti;
Nist' neposlié u sadainje vrieme,
Kad se ìskanja protuzakonìta,
Pretìerana, biesna, oruiana
I primaju posve milostivo
I otòinski bàrzo rieiavaju,
A s nami se provadjaju iale,
Kano da smo sinje kukavice
1 neviemi oduvieka bili ;
Al' èe skoro cieli sviet viditi
Tko je viera, a tko je neviera,
Samo mi se na ino nemoie.
Nego moram brigu izjavili.
Mogia bi nas prisilit nepravda.
 

Da dìgnemo vapaj do nebesah,
Pozovemo Boga pravednoga.
Da nas brani od nepravde teike,
Pak ée oni, koji svietom vlada,
Koji vedri, ì koji oblaòi,
Pokazat nam onu stazu pravu,
Koju on zna, da je zakonita,
Koja ée nas dovest k naiem cilju,
Cilj nai ini nit nemoie bili
Nego viernost staru odàriati,
Uz lo sleéi saraostalnost svoju. —

Poraiuje misao nas kobna.
Sto u tarano i nesrìetno vrierae
Birokracie i absolutizma
Akoprem srao jadno ì kukavno
To ipak smo svedj iìvolarili,
A sad, kad su dani jarkog sunca
Tako zvane slobode, bralinstva,
Sada kad su dan! jednakosti
Da narodno posve propadnemo, —
To nemoie, nili neée biti.
Prie èe nas càrna zemlja skriti.   —

Poraiuje misao nas kobna:
Niit' netraieè negu slvar pravednu
Zasiitjenje i jednaka prava
Svieh jezikah, svieh narodnotsih,

27