HORVATSKA,  SLAVONSKA I DAIilXIATINSKA.
 

Broj 32.
 

IT Subotu 3. Kolovoza IS4S.
 

Tecaj XMV,
 

Savijajle vience Hàrvatice ;

Viek krunite te nadgrobne kriìe,
Nedozvol'le da vam momak lice
Prie ljubi, nego li prisiie :
Da ce rado tako umrieti
Kad izdajstvo domu prieti. —

.A. N. Gostovinski.
 

Imna pa^im S9. sèwpnja.
 

Takvi èini sude se jur ovdie.

Macbeth,

Vience pletu mlade Hàrvatice;

Vience plein ì grobove kite;
Snz'oia rose vienac, krii i lice
Tiho iaplju rieèi uznosìte :
nSlava njima, slava svima
Koji umiru ^òno njima! —«

Jeste — budi vami vieèna slava
Naseg roda muòenìci veli! —
Zrake sjaju okò vasih glava': —
Lovori su vasi neuve'h.

Sh\a vanaa, a — onim kletva
Kih ste bili kàrvna ietva__

Parvi lemelj k Panlheonu vieka —

K samoéulju gdie se rod nai diie!
Zàrlvovanja diònog tuina jeka,
Kà do uha Europe stiie! —
Slava trepti nad grobovi
Koji kriju to — ito ovi.
 

Sto vas ruke zakaljane buie —:

To potomstvo nikad neoprosti;
Svetogàrdje radi te — ée trrie
Proklinjat im joi u grobu kosti.
Slava vam, a prikor njima —
Prikor dusam nesramnima !

Vaie suze, majke, olarìle,
Uzdisaj e us lavile seke,
Sìnov'ma se — s braijom ponosìte
Ki prohse za dom kàrvi rieke...
Iz grobovah slava niòe —
Kàrv Abelah k nebu viòe!

Tieiile se — svanut ée joi danak,

Koi ée vaie razìgrali grudi,
Ko ito ih je skàriio razstanak. —
Takov èin se jur na zemlji sudi!
Slava onim, kì su pah,
Nikom sudnji dan nefali. —

Ponosi se stoini grad Hàrvatske,

I li brojis tvé sàrpanjske dane! —
Sunce slave — ilo ti ruke tatske
Sakril iele — i tebi ograne. —
Lesandrì ée odumrieli —
Diogeni simce zrieti...

32