HORVATSKA,  SLAVONSKA I DAIiRIATINSKA.
 

Broj 43.
 

IJ Subotu SI. liistopada 1S4S.
 

Tecaj XIV.
 

Liepa haijina mnogo kratih pokriva   sàrce  slabo  i   pamel  praznu.

N. Tomaseo.
 

Opazke

na »pazke vàrhu Sàrbie«  iz   Lamartine-a   prevedene   A.   T.   B. u
posliednjih listovih   Danice.
 

(Nadalje.)

»Mìloi Obrenovié jesl za vrierae od 24 godiita,
od kako su Sàrblji njegovo gospodstvo priznali, i on
si ga sara sve viie ì viie raziirìo, osobito poubijanjem
mnogih priateljah naroda i zasluinih rodoljubah, kao
ì odmelnutjem od turskoga upliva sve veéu vlast pri¬
svojio si, i postao posliednjih godiitah, osobito od¬
kada su zahtievana prava ì povlastìce od visoke porte
narodu podpunoraa podieljene, tako saraosilan, da se
njegova vlada samo s vladom onieh okrutnikab uzpo¬
rediti i prispodobiti moie, koje dogodovitina u lom
smislu kao najgore opisuje.

Znacaj Miloiev biaie po sverna sastavljen iz lu-
kavitìne ì hitrine, iz prevare i pretvaranja, iz nezasitlji-
ve pohlepe za novcem i najbezobzirnìega despotizma,
kojim svojstvam pridruiuje se joi i bojazljivost, da je
svaki poglavica" ì svaki koga je ponieito narod Ijubio,
najveéi mu duiman, koi samo priliku izgleda da ga u-
propasd.

Za da se ove vieène muke i ovoga kineèega ne¬
mira oslobodi i rieii, odiuòi sve, o kojih je  sumnjao
 

da rau sliepo podloini i privàrieni nisu i da su mu
na putu — dakle sve, kojih se je bojati imao — stra¬
nom pod svakojakora izliènora zakonitostju, stranom
pako potajno ìz puta sì ukloniti. Cim je on svoga òo¬
vieka sarao na oko uzeo — neuteòe niu zàrtva nikada.
On je laskao svakorae, na koga je naniianio, na tako
vìerolonini hirabeni naèin, koi je medju tisuèami i tì-
suéarai samo njemu prirodjen, da mu se je pun pouz¬
danja, iskrenosti, podanja i poiàrtvovanja pribliiio, —
doèim je pistolj veó nabli, ili noi veè nabruien bio, koi
je nesrietnika za raalo danah, dapaòe ì za koju uru iz
ovog svieta na drugi poslati imao.

Miloi je za takav kàrvniòki posao upotriebljavao
svoje napose plaljene izkusne vìerne pandure, koji za
sdusnost i neznadoie, veée si za nieku zaslugu dàriahu,
da takovome gospodaru sliepo sluie, i bezazlene i ne-
oruzane Ijude u potaji iz zasiedah ubijaju. Mal' ne
za svakim takovira potajnìm ubojstvora pretvarao se
je Milos kao da mu je do isline zao, i vikao: neka se
ubojice iznadju; ì larraao sa zlobnim prelvaranjem
niekoliko minutali — doèim je svatko znao tko je u-
bojica — ì za dva dana biaie sve zaboravljeno,

Na takvi naòin oslobodio se je od svoga najsilnie¬
ga i najuglednìega takmaca (rivaia), Karagjorgje.
On je kroz svoje podmìtjene poslanike namamio u miru
iìveéega Karagjorgju,   da dodje u Sàrbiu,   pod iz-
 

43