HORVATSKA,  SLAVONSKA I DALMATINSKA.
 

Broj 49.
 

U Subotu 9. Prosinca 1848.
 

Tecaj XIV,
 

Vi svecenicil vi imate carstvo dusah; neiraa na zemlji mogticnosti nad vn.som; samo p;izite, da ko od v.ts neizadie iz
neizmiernop; duhovnog kraljestva i da nebaci n prah krunu svoju. — Jii.ste vi svi toliko nauceni, koliko pristoji slrahovitoj duznosti
vasoj, ali dosta je da ljubite; a  ljubav éè vas bolje nauciti nego  knjigu. — — JNece haljinn   na nebo, nego dusa.

N.  Tomaseo,
 

Javnost.
 

I.

Uvod.
 

Civilizirani narodi novie Europe naòìnìie èudnova¬
to izkustvo. Ovi narodi posiedovahu niekada isto
lako kao ì Gàrci i Rimljani, za doba svoje slobode,
javnost, javnost u zakonolvorstvu, u upravljanju u
sudistih, i i njora skopòanu slobodu javnoga mnie¬
nja. Napriedujuéi duh òovieòji iznaiao je zatiem itam¬
pu i s njome sriedslvo za neizmierno raziìritì javnost
ì slobodu mnienja. Nu òudnovatim naèinoin malo po¬
she, kako bì itaraparska umìetnost raziirena, izgubi
veéa strana dàriavah s novom slobodora itampe za¬
jedno viie manje i prìainju javnost. Cim su vise ove
dvie drugarice izèezavale, tira viie kod narodah, ime¬
nilo u Portugalskoj, Spanjolskoj, Francezkoj ì Talian¬
skoj izcezavaie sloboda, duh obéi, obéa kriepost ì prav¬
da, cviet zanata ì tàrgovine, blagostanje i sila. Dària¬
ve, koje prie nedobitne biahu, koje su slavno na èelu
narodah stojale ili polovicom svieta vladale, kao n. p.
Spanjolska, padoie u biedu ì siromaitvo, ili su sraraot-
nim porazom ìli prevratom do skrajne propasti doile.
I samo po zadobljenoj javnosli i slobodi mnienja za-
dobiie izbavljenje ih umaljenje zalah, novi polet obée¬
 

ga duha ì slobode, zanata i tàrgovine, blagostanja i si¬
le, ì to zadobìie u razmierju, kako su naime javnost
ì slobodu mnienja podpuno ili nepodpuno, na kratko
ih duie vrieme zadobile. — Sarao jedna jedina
europejska dàriava, samo jedan prie razmierno neznat¬
ni inostranim! navalami i domaéin ratom mnogovàrstno
i tezko gnjetenì, nu vazda starih naòelah slobode od¬
vaino ì èvàrsto dàrieéi se englezki narod skopòao je
sa starom javnostju joi i slobodu stampe ì postade u
razmierju, kako je to uèinio, i podpuno od g. 1688,
od godiita do godiita jaòi i slavnii. Doòim je niemaò¬
ki niekada bogad ì veliki narod sa svojimi potajni¬
mì via da rai ì sa svirai svojimi tajnim ì savietnici u-
pravo tako kao i Spanjolska, Portugalska ì Taljanska
zajedno s politickom èeslì i silom lakodjer tàrgovinu,
zanat, i blagostanje propadal! ì izòezavatì vidio, dapaòe
doèim je on sam medju narodi sve svoje pomorske sile
i pomorske tàrgovine liiiti se ì sve tàrgovaòke drumo¬
ve, potoke ì luke zatvoriti si dao, postadoie Englezi uz
svoju javnu narodnu vladu ì slobodu mnienja
gospodari tàrgovine obàrtnosti brodarstva, rìeòju naj-
bogadi. najsilnii narod na zeralji. Kad je u Francez¬
koj despotizara lajne vlade napokon sve sile narodne
na borbu bezufanja, osiade u svih burnih prevratih i
kasnie u obèem podjariidjenju ostalih europejskih ze¬
maljah sama  Englezka   nepotresiva.    A i od poslie ra-

49